Новости



01. октобар 2018.
1. октобар 2018 – Међународни дан старијих особа


Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе, док је на Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен и Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити 2 милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације. Тренд повећања броја старијих особа ће бити највећи у земљама у развоју, при чему се Азија издваја као регион са највећим бројем старијих особа, док се Африка суочава са највећим пропорционалним растом броја старијих особа. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права.

Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку. Ако је наша амбиција да изградимо будућност коју желимо, морамо се обратити становништву преко 60 година, за које се очекује да ће до 2030. достићи 1,4 милијарде особа.

Тема овогодишње кампање „Промовишимо шампионе људских права старијих особа”, подвлачи важност усвајања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа.

Скоро 40 година након усвајања Декларације, питање људских права старијих особа је  препознато при формулисању Принципа Уједињених нација за старије особе из 1991. године, који су пружили смернице у областима независности, партиципације, бриге, само-остваривања и достојанства старијих особа. Деценију касније усвајањем Мадридског међународног акционог плана за старење, први пут су се доносиоци одлука на глобалном нивоу обавезали да питање старења повежу са другим оквирима за социјални и економски развој и људска права. Међузависност између друштвене интеграције старијих особа и пуног уживања њихових људских права не може се занемарити, с обзиром да ће степен до којег ће старије особе бити друштвено интегрисане, директно утицати на њихово достојанство и квалитет живота.

Старије особе широм света које посвећују своје животе борби за људска права су рођене око времена усвајања Декларације, односно 1948. године. Оне се међусобно разликују као што се разликују и друштва у којем живе: од старијих особа које заговарају људска права на нивоу локалне заједнице, до оних које се боре на међународној сцени. Свака од њих захтева једнако поштовање и признање за своју посвећеност.

Овогодишња кампања има за циљ:

 

  • Промовисати људска права садржана у Декларацији и њихову примену у свакодневном животу старијих особа;
  • Учинити видљивим старије особе који посвећују своје животе борби за људска права у многим областима живота, а не само у оним које их директно погађају;
  • Постати свестан напретка и изазова у обезбеђивању пуног и једнаког уживања људских права и основних слобода од стране старијих особа; и
  • Направити социјалну мрежу и мобилисати људе који посвећују своје животе борби за људска права у свим фазама живота на глобалном нивоу.

 

Придружите се

Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.

Ширите информације широм света!

 

Најчешћи стереотипи који се односе на старе

 Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.

Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштва према старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари ,,повлаче” већ стога што се друштво удаљава од њих.

Најчешћи стереотипи се односе на:

 Стереотип 1. Стари људи су они „чије време је прошло”

Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни

Стереотип 3. Стари људи ће постати сенилни

Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена

Стереотип 5. Старији људи не заслужују здравствену негу

 Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима.





Службе