1. децембар – Светски дан борбе против AIDS-a

Глобална солидарност, заједничка одговорност

У свом обраћању поводом Светског AIDS дана, 1. децембра 2020. године, генерална директорка UNAIDS-а је рекла да пандемија Covid-19 прети да наруши напредак који је свет постигао у здравству и развоју током последњих 20 година, укључујући постигнућа у одговору на пандемију узроковану HIV-ом. Данас се више од 12 милиона људи инфицираних HIV-oм још увек не лечи, а 1,7 милиона људи заразило се HIV-ом током 2019. године јер нису имали приступ основним услугама. Истакла је и да се морају у потпуности поштовати људска права жена и девојака, а криминализација и маргинализација хомосексуалаца, трансродних људи, особа које се баве секс радом и особа које се дрогирају морају престати. Закључила је да ће само глобална солидарност и заједничка одговорност помоћи да се победи корона вирус, заустави пандемија узрокована HIV-ом, уз гарантовање права на здравље за све.

Свет је постигао значајан напредак од касних деведесетих година прошлог века, али пандемија узрокована HIV ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије Covid-19.

Услуге превенције, тестирања, лечења и неге особа инфицираних HIV ом су нарушене, посебно у земљама са слабим здравственим системима. Недоступност основних ХИВ услуга због Covid -19 угрожава животе. Свако успоравање пружања ових услуга оставиће многе рањиве популације у већем ризику од HIV инфекције и смртних случајева повезаних са AIDS-ом. Ипак, широм света здравствени радници и представници заједнице чине све што је у њиховој моћи да наставе са пружањем услуга, усвајајући иновативне начине за превазилажење изазова у пружању услуга узрокованих Covid -19.

На Светски AIDS дан, 1. децембар, Светска здравствена организација се придружује партнерима у одавању почасти свима који раде на пружању HIV услуга и позивању глобалних лидера и грађана да се окупе за „глобалну солидарност” како би се одржале основне HIV услуге током пандемије Covid 19 и касније. Потребно је усредсредити се на рањиве групе које су већ у ризику и проширити покривеност услугама деце и адолесцената. Сви могу допринети напорима да се заустави оболевање и умирање од AIDS и свет учини здравијим местом.

 

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до сада однела скоро 33 милиона живота, док је скоро 76 милиона људи било инфицирано. Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и опортунистичке инфекције, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг, продуктиван и здрав живот.

Процењено је да је на крају 2019. године 38 милиона људи живело са HIV-ом. Као резултат заједничких међународних напора да се одговори на ову пандемију, покривеност услугама се непрестано повећава. У 2019. години 68% одраслих и 53% деце која живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (АРТ). Велика већина (85%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом такође је на АРТ, који не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихову новорођенчад.

Због мањкавости у доступности кључних услуга (тестирања, дијагностиковања и лечења) 690.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом у 2019. години, а 1,7 милиона људи је новоинфицирано.

Важно је напоменути да циљеви постављени на глобалном нивоу за смањење нових HIV инфекција међу децом на 40.000 нису постигнути. Глобални циљеви за 2020. годину (мање од пола милиона нових HIV инфекција и мање од пола милиона умрлих од AIDS-а) неће бити постигнути уколико се не предузму ефективне мере.

Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су преко 60% свих нових HIV инфекција широм света у старосној групи од 15 до 49 година у 2019. години. У источној Европи и централној Азији, Азији и Пацифику, западној и централној Европи и Северној Америци и на Блиском Истоку и у северној Африци, преко 95% нових HIV инфекција у сваком од ових региона је било у популационим групама под повећаним ризиком.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања HIV -ом у свим земљама и регионима. Кључне популације укључују: мушкарце који имају секс са мушкарцима, особе који убризгавају дрогу, особе у затворима и другим затвореним условима, особе које се баве секс радом и њихове клијенте, као и трансродне особе.

Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, што повећава изложеност ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним, квалитетним и приступачним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.

Преко две трећине свих људи који живе са HIV-ом живе у региону Африке (26 милиона). Иако је ХИВ инфекција распрострањена међу општом популацијом у овом региону, међу кључним групама становништва јавља се све већи број нових инфекција.

ХИВ инфекција се може прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима који омогућавају добијање резултата истог дана. Тестови за самотестирање на ХИВ постају све доступнији и пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање приступа особама којима нису доступне услуге тестирања тестирање на HIV у здравственим установама и у заједници.

Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе. Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење на друге сообе.

На крају 2019. године процењено је да је у свету 81% људи који живе са HIV-ом знало свој статус (седам милиона особа не зна да је инфицирано HIV -ом), да је 67% примало антиретровирусну терапију (АРТ), а да је 59% постигло успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.

На крају 2019. године 25,4 милиона људи је било на антиретровирусној терапији.

Између 2000. и 2019. године нове  инфекције HIV-ом опале су за 39%, а смртни случајеви повезани са HIV -ом су опали за 51%, односно 15,3 милиона живота је спашено због АРТ-а. Ово постигнуће је резултат великих напора националних програма за HIV који подржавају цивилно друштво и међународни партнери.

Број људи који живе са недијагностикованом HIV инфекцијом повећава се у целокупном региону Европе. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC) и Светске задравствене организације (СЗО) за регион Европе, код више од 136.000 људи је новодијагностикована HIV инфекција у 2019. години. Око 20% ових случајева регистровано је у земљама Европске уније (ЕУ)/ Европског економског простора (ЕЕА), а 80% у регији источне Европе.

Свака друга особа инфицирана HIV -ом (53%) у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције нису успешне.

Број особа којима је дијагностикован AIDS, завршна фаза нелечене HIV инфекције, у Европи се смањио за више од половине у последњој деценији, а циљ одрживог развоја за окончање епидемије AIDS-а до 2030. године је остварив. Међутим, у ЕУ/ЕЕА, на пример, 74% од 2772 дијагнозе AIDS-а у 2019. години постављено је врло брзо након почетне дијагнозе HIV инфекције – у року од три месеца. Ово указује на значајан проблем са касном дијагнозом HIV инфекције, која пак доприноси континуираном преношењу HIV -а, јер људи често годинама не знају да су инфицирани и не лече се.

Иако се тренд у региону Европе у целини стабилизовао последњих година, број људи којима је дијагностикована HIV инфекција порастао је за 19% од 2010. године.

Број новопријављених дијагностикованих ХИВ инфекција и процењени број нових ХИВ инфекција у целом региону Европе указује да се више особа заразило HIV -ом током последње деценије него што их је дијагностиковано. То значи да се у Европи повећава број људи који живе са недијагностикованиом HIV инфекцијом.

Др Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу, каже: „Сећам се када је дијагноза инфекције узроковане HIV-ом изгледала као смртна казна. Сада, уз одговарајући третман, особе инфициране HIV-ом могу да живе без страха да ће оболети од AIDS-а. Главно питање у 2020. мора бити какав ће ефекат пандемија Covid -19 имати на тестирање до краја 2021. године. За сада наша порука мора бити заштита напретка оствареног у последњој деценији, настављање давања приоритета тестирању на ХИВ и лечењу онима којима је то потребно. Не можемо дозволити да нам пандемија Covid-19 одузме будућност без AIDS-а која нам је надохват руке”.

Др Андреа Амон, директорка ECDC, наглашава: „Упркос тренутном фокусу на Covid -19, не смемо изгубити из вида и друге јавноздравствене проблеме попут пандемије узроковане HIV-ом. Рано дијагностиковање HIV инфекције је хитан приоритет. Не можемо постићи циљ одрживог развоја до 2030. ако људима треба у просеку три године да сазнају да су HIV позитивни након инфицирања HIV-ом – три године током којих им није доступно спасоносно лечење и током којих могу несвесно преносити HIV на друге особе. Ако желимо да смањимо висок удео људи који су касно дијагностиковани, од суштинске је важности да наше стратегије тестирања на HIV учинимо разноликим као што је наведено у смерницама  ECDC за тестирање”.

Подаци из епидемиолошког надзора над HIV инфекцијом и AIDS-ом за 2019. годину указују да се удео оних којима је касно дијагностикована HIV инфекција повећава са узрастом. Широм Европе, 67% особа узраста 50 и више година дијагностикована је у касном стадијуму ХИВ инфекције. У 2019. години, свака пета новодијагностикована  HIV инфекција била је код особе старије од 50 година.

Разлози за то још нису у потпуности познати. Могуће је да саме старије особе или здравствени радници који се брину о њима потцењују ризик од HIV инфекције. Старије особе могу бити више погођене стигмом повезаном са болешћу и осећају се мање пријатно тражећи тестирање.

СЗО за регион Европе и ECDC истичу да се Европа мора усредсредити на три главна подручја да би се смањио број HIVинфекција у будућности:

  1. Давање приоритета низу превентивних мера као што су подизање свести, промоција сигурнијег секса и употребе кондома, спровођење програма замене игала и прибора за инјектирање, и супституционе терапије опиоидима, као и профилакса HIV инфекције пре експозиције (ПрЕП);
  2. Пружање ефикасних услуга саветовања и тестирања на HIV, укључујући услуге брзе дијагностике, тестирање на HIV у заједници и самотестирање на HIV; и
  3. Обезбеђивање брзог приступа квалитетном лечењу и подршке за оне којима је дијагностикована HIV инфекција.

Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Деатњи о епедемиолошкој ситуацији у Србији на страни 3.