Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2020. године, у Републици Србији су регистроване 4123 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2047 особа оболело од AIDS-а, док је 1159 особа умрло од AIDS-а, а још 121 особа инфицирана ХИВ-ом је умрла од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2020. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (85%), тако и међу оболелима (60%) и умрлима од AIDS-а (50%). Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2020. године било је 17 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Од 1997. године високоактивна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и контроле умножавања ХИВ-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом. У периоду 2003–2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра: Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (2065 особа крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а (68 особа оболелих од AIDS-а и 21 особа умрла од АИДС-а у 2019. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).
С друге стране, од 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV -ом, при чему је у периоду 2010–2019. године регистровано 1612 особа инфицираних HIV -ом, што је за 61% више него у периоду 2000–2009. године када је регистровано 999 особа инфицираних HIV-ом. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (79% у 2019. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 25% у 2019. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2019. години мање од 1%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко три четвртине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2016. године регистровано је тринаесторо деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017. и 2018. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2019. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на програму превенције преноса HIV -а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живе 2843 особе којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 400 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.
HIV се преноси на следеће начине:
- Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
- Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
- Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
HIV се ретко може пренети на следеће начине:
- Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
- При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
- Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…).
HIV се не преноси на следеће начине:
- Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,
- Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
- Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
- Пољупцем у образ,
- Коришћењем истог купатила или тоалета,
- Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
- Коришћењем исте постељине или пешкира,
- Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),
- Коришћењем истог базена или сауне,
- Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
- Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.