Медицинске сестре Иванка Васић и Весна Ђорђевић инспирација су својим колегиницама, али и многим пацијентима. Обе су победиле рак дојке! Када се здравствени радник суочи са дијагнозом тешке болести, неретко упадне у клопку сопственог знања и професионалног искуства. Иванка и Весна употребиле су другачију тактику: све што се тицало њиховог здравља у тим драматичним тренуцима, у потпуности су повериле својим лекарима и званичној медицини. Оне су, с друге стране, само пратиле упутства и савете специјалиста, и биле уверене да ће исход лечења бити повољан. То се и догодило.
Иванка Васић имала је само 36 година када јој је постављена дијагноза рака дојке. У првом тренутку претпостављало се да је чворић који је напипала доброћудан и да ће се спонтано повући. Било је то 1995. године, када није баш било уобичајено да се ова болест открије код тако младе особе, поготово код жене која се порађала и дојила децу. У то време шабачки Здравствени центар није имао ни ултразвучни апарат за ове намене, а камоли напреднију дијагностику. А и знање о раку дојке у свету било је скромније него што је данас.
– Да нисам у повратку с посла покисла и да се нисам прехладила, ко зна шта би се догодило са мном. Десна дојка ми је отекла, изменила се и операција је била неизбежна. Мој хирург био је др Ангел Божилов. Никада нећу заборавити тренутак буђења у соби на хируршком одељењу. Померам руку и осећам празнину на месту где је дојка. Током операције рађена је екс темпоре анализа која је утврдила малигнитет. У петак је урађена мастектомија, а у среду ме је др Божилов обавестио да се малигне ћелије нису прошириле и да сам здрава жена. То и даље потврђују моје редовне контроле – прича Иванка Васић која је 40 година радила у Служби неурологије, а већ три године ужива у заслуженој пензији.
Тридесет година касније, са истом дијагнозом суочила се Весна Ђорђевић, медицинска сестра у Служби интерне медицине. Тренутак сазнања да има тумор дојке за Весну није био лак, али се врло брзо сабрала и одлучила да хитно реши проблем. У хирурга др Владимира Петровића имала је безгранично поверење. Оперисана је у фебруару 2024. године, а уз тумор величине 11 милиметара извађено је и 18 жлезда од којих је једна била позитивна. Недуго по операцији, уследиле су терапије. Прво хемио терапија, потом зрачење, а сада је на хормонској терапији која траје пет година.
– Урађена је поштедна операција. Уклоњен је само део захваћен тумором и дојка је сачувана. Као жени, најтеже ми је било када сам изгубила косу због хемио терапије. Упркос томе, десет месеци сам одбијала да носим перику и носила сам разнобојне турбане. Као што видите, коса ми је поново израсла. Дијагноза ме променила и поставила другачије приоритете у животу. Другачије гледам и на људе и на време и на свет око себе, а и себе саму. Између операција сам путовала, уживала у сваком тренутку. Сада је испред мене само моја ћерка, а поред мене мој брат – каже Весна Ђорђевић.
Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена широм света, а у овој неславној статистици не заостаје ни Србија. Када се открије на време, излечив је у преко 90 одсто случајева. Током 2024. године у Шапцу је откривено 66 нових случајева рака дојке, а од почетка ове године постављене су 43 дијагнозе. На лечењу је тренутно око 50 жена. У Здравственом центру Шабац, од прошле године доступна је и биолошка терапија за лечење рака дојке.
– Наша земља прати светске трендове по питању и дијагностике и лечења ове болести. Све што је на располагању женама, примера ради у Америци, доступно је и женама у Србији. И сада долазимо до неочекиваног проблема: жене се нерадо одазивају на превентивне прегледе. Признајем да сам била једна од њих, што је неспојиво и са мојом професијом. Након свега што сам прошла, молим све жене да се редовно контролишу. То бар није ни болно, нити изискује много времена. А уколико се дијагноза постави, жене треба да знају да рак дојке не мора да буде смртна пресуда и да не клону духом – апелује Весна Ђорђевић.
Да су превенција и редовни прегледи најважнија карика у борби против рака дојке, слаже се и Иванка Васић. Посебно у савремено доба када се напредак медицине не мери месецима, већ данима. Како је нагласила, скоро свака установа поседује неопходну опрему, лекари су едуковани, а терапија даје добре резултате. Поред овога, широм Србије су честе акције превентивних прегледа мобилним мамографом.
– Припадам генерацији пацијенткиња код којих је морао бити употребљен радикалнији приступ у лечењу рака дојке. Таква су била времена. Упркос томе, лечење је било успешно, а без икаквих сметњи сам се након боловања вратила на своје радно место. Током пандемије Ковида, захтевала сам да будем укључена у рад у црвеној зони у нашој установи. Сада је све лакше и доступније, а на женама је да искористе све благодети савремене медицине – каже Иванка Васић, коју је због залагања током пандемије Ковида, председник Србије на Видовдан 2021. године одликовао Златном медаљом за заслуге.
