Шабачки неуролози у просеку месечно ураде између једне до две тромболитичке терапије која се примењује код исхемијског можданог удара. Најдрастичнији пример забележен је у лето 2023. године када је за свега месец и по дана у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ урађено чак седам тромболиза. Упркос добром исходу оваквог вида лечења, лекаре забрињава што је старосна граница пацијената са можданим ударом све нижа.
Код можданог удара најважније је брзо реаговање. Од почетка првих симптома до примања терапије не сме да протекне више од четири сата. Нажалост, дешава се да се пацијент лекару не јави на време и тада изостаје жељени резултат терапије. Свако одлагање лечења доводи до непоправљивих оштећења и инвалидитета, а правовремена реакција не само да спашава живот, већ и смањује последице можданог удара.
– Ако пацијент примети тегобе као што су слабост једне половине тела, трњење руке, ноге, отежан говор, вртоглавицу, без одлагања је потребно да се јави лекару. У оквиру такозваног „златног сата“, а то је приближно три до четири сата, можемо да применимо тромболитичку терапију и на тај начин да спречимо последицу самог патолошког стања које би изазвао мождани удар – каже неуролог др Биљана Ђорђевић Петровић.
Мождани удар или шлог, по проценту смртности налази се на трећем месту, одмах иза болести срца и смртности услед карцинома. Исхемијски мождани удар чини преко 80 одсто случајева, а настаје тако што крвни угрушак запуши крвни суд и тиме прекине или смањи доток крви у мозак. Тромболизом се ови угрушци разграђују и поново успоставља циркулација.
– Ако занемаримо генетску предодређеност, фактори ризика који доводе до можданог удара су повишени крвни притисак, нерегулисане вредности шећера у крви, висок ниво холестерола. Све је то углавном последица нездравих животних навика. Као лекара забрињава ме што се све више пацијената у четвртој и петој деценији живота јављају са тегобама за које утврдимо да су мождани удар. То су, тзв. „млади васкуларци“ који нажалост показују да мождани удар није више болест старије популације, већ погађа и знатно млађе – истиче др Биљана Ђорђевић Петровић.
У шабачкој болници у Служби неурологије у оквиру које ради Јединица за мождани удар, тромболитичка терапија примењује се успешно већ десет година. Спроводе је неуролози који су прошли едукацију у одељењу Ургентне неурологије УКЦС Београд. О овим пацијентима брине десет сестара и техничара који су у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава“ у Београду прошли едукацију.
СИМПТОМИ МОЖДАНОГ УДАРА:
– слабост једне половине тела
– отежан говор
– одузетост једне половине лица
– вртоглавица
ФАКТОРИ РИЗИКА:
– повишени крвни притисак
– повишена вредност шећера у крви
– висок ниво холестерола
– гојазност
– пушење
– физичка неактивност
– стрес
ПРЕВЕНЦИЈА МОЖДАНОГ УДАРА:
– регулисање крвног притиска, шећера и масноће у крви
– физичка активност
– смањење прекомерне тежине
– престанак пушења
– умереност у јелу и пићу