„Наше акције наша су будућност”
Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се већ три деценије, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO). Ова агенција основана је давне 1945. године, непосредно по окончању Другог светског рата, са циљем да подржи, обједини и појача тадашње напоре свих земаља да што брже, и ефикасније превазиђу кризу изазвану разорним последицама рата.
Тема овогодишњег Светског дана хране остаје иста као и прошле године – „Наше акције наша су будућност”, чиме нас све позива на буђење личне одговорности и подизање колективне свести, подстиче на активизам и солидарност према ближњима. Други по реду Светски дан хране обежава се у условима пандемије, која, поред осталих, има несагледиве последице и у области доступности и безбедности хране. Пандемија COVID-19 покренула је економски суноврат глобалних размера.
Таква ситуација неминовно води до тога да би, на већ постојећих 690 милиона гладних у свету, у долазећем периоду могло доћи нових 100 милиона људи. Такође, процењује се да чак око 3 милијарде људи није у позицији да себи обезбеди довољне количине здраве хране, а да око 10% светске популације користи храну која не задовољава основне критеријуме безбедности – храну која је загађена бактеријама, вирусима, паразитима или хемикалијама. С друге стране, актуелна пандемија није потиснула неке друге, старе и познате проблеме, такође пандемијских размера.
Насупрот стотинама милиона гладних, у свету и даље скоро 2 милијарде људи има прекомерну тежину или је гојазно. Чак и то није само јавноздравствени проблем. Процењује се, наиме, да ће до 2030. године трошкови лечења повезани са прекомерном ухрањеношћу износити око 1,3 трилиона годишње.
Сви ми, можемо бити носиоци промена у системима производње хране.
Ево неколико савета:
- Увек треба бирати разноврсне свеже намирнице уместо високообрађених.
- 2021. се обележава као година воћа и поврћа. Још један разлог да се конзумира што више свежих намирница. Успут можемо сазнати и понешто о нашим аутохтоним сортама.
- Можемо обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су значајно јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету.
- Важно је добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране – тако се предупређује стварање вишкова, спречава се пропадање и бацање хране.
- Увек када за то постоји могућност, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја.
- Свако може бити промотер здравих принципа исхране – у својој породици, окружењу.
Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра – месеца правилне исхране и Светског дана хране, уобичајено су усмерене ка најмлађима – њима се тада пружа прилика да поруке о значају правилне исхране за здрав живот, пренесу на њима својствен начин – бојом, обликом, речима.
Ни ове године не изостаје традиционални ликовни и литерарни конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „Бирам паметније, храним се здравије“. Конкурс је објављен у „Просветном прегледу“, а расписује га Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, док га на регионалном нивоу, са школама и предшколским установама, спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.
Извор: World Food Day 2021;www.fao.org/brussels/news/detail/en/c/1416785/