За само 11 година активног рада, др Лаза К. Лазаревић оставио је неизбрисив траг не само у књижевности, већ и у медицини. Рођени Шапчанин, родоначелник српске реалистичке психолошке приповетке, оснивач прве геријатријске установе и прве лабораторије у нашој земљи. Са поносом на легат који нам је оставио др Лаза К. Лазаревић, Општа болница у Шапцу од 2011. године носи име овог великана.
Један од највећих српских књижевника, лекар и хуманиста, др Лаза К. Лазаревић рођен је у Шапцу 13. маја 1851. године у занатлијско–трговачкој породици. Основну школу и гимназију завршава у родном граду, а више школовање наставио је у Београду. Лазаревићев први избор била су права, па је након студија почео да ради у ондашњем Министарству просвете.
Ипак, због велике љубави према медицини уписује студије у Берлину и то као државни стипендиста. За време Српско–турског рата (1876 – 1877) на кратко прекида студије како би се одазвао војном позиву. Служио је као лекарски помоћник, а за ревносну службу одликован је сребрном медаљом. По окончању ратног сукоба, вратио се у Берлин и студије медицине завршава 1879. године.
Докторка дисертација на тему “Експериментални прилози о дејству живе”, односно штетни утицај те материје на организам, привукла је пажњу у научним круговима, па је публикована у једном немачком научном часопису. По повратку у Београд, постављен је за лекара београдског округа, а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду.
За време српско-бугарског рата био је мобилисан и постављен за помоћника начелника Санитета Врховне команде др Владана Ћорђевића. Поред редовне дужности, у Нишу је уредио највећу резервну војну болницу и у њој обављао дужност и лекара и управника. Чин резервног санитетског мајора добио је 1888. године, а лични лекар краља Милана постаје годину дана касније.
Током своје лекарске каријере др Лаза К. Лазаревић био је веома цењен и тражен међу пацијентима, па је чак и у часовима који су му преостајали за одмор имао веома разгранату приватну праксу. Као велики хуманиста знао је, скромно и без накнаде, да помогне сваком невољнику и сиромаху. Упоредо са напорном лекарском праксом, умео је да нађе времена и за књижевност.
Иако је почео да пише релативно касно, од 1878. године, написао је девет приповедака, а захваљујући префињеном стилу и књижевном артизму, сврстао се међу најзначајније прозне писце српске књижевности. За остварења на књижевном пољу 1888. године изабран је за члана Српске академије наука. Три године касније, др Лаза К. Лазаревић је преминуо.
На иницијaтиву здравствене и културне јавности у Шапцу, 2011. године на годишњицу рођења нашег великана, Управни одбор Опште болнице усвојио је одлуку да наша здравствена установа понесе име изузетног ствараоца, лекара и хуманисте. Као институција која носи име једног од најпознатијих Шапчана – др Лазе К. Лазаревића, указујемо на његов легат у нашој културној и историјској традицији, у обавези смо, да трудом и својим радом будемо достојни његовог изузетног професионалног и људског завештања.