Др Слободан Поповић: На прву промену на дојци, без одлагања се јавити лекару

Свака осма жена оболи од рака дојке, чиме је ова болест на врху листе када говоримо о карциномима. На 100.000 пацијената 60 оболи, а њих 20 до 25 премине. Ово су бројеви који нас забрињавају, посебно ако имамо у виду да је карцином дојке у потпуности излечив уколико се открије на време, а не у узнапредовалој фази болести, каже др Слободан Поповић, онкохирург и директор Опште болнице “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу.

Гостујући у емисији “Чувајмо здравље” на шабачкој ТВ Ас, др Слободан Поповић нагласио је да у лечењу карцинома дојке, односно у одлуци о процедури и модалитету лечења учествује конзилијум лекара. Како је истакао, на излечење утиче велики број фактора, а све може да буде избегнуто правовременим јављањем лекару, односно редовним превентивним прегледима.

– На самом почетку је самопреглед. Свака жена већ од 20. године живота, једном месечно треба да ради самопрегледе дојке. Стане испред огледала, погледа да ли су дојке исте величине, обима, палпира са свих страна, гледа да ли има промена на кожи, црвенило, има ли исцедак из брадавице или раницу на кожи. То је основно. Након 25. године мора да се јавља на клиничке прегледе једном годишње. И све ово важи за жене које немају факторе ризика за карцином дојке. Код жена које су у ризичној групи, прегледи се саветују два пута годишње – каже др Поповић.

Осим пушења, прекомерне употребе алкохола и гојазности, повећани ризици могу да буду хормонски, репродуктивни, а ту су и наследне предиспозиције. Укратко, свака жена која је добила прву менструацију пре 12. године живота, а у менопаузу ушла након 56. године, која није рађала или која је касно родила, спада у ризичну групу. А додатан опрез важи за жене које су у породици имале случајеве оболевања од рака дојке. Оне морају да имају редовније прегледе и дијагностику која није рутинска.

– За њих се ради генетско истраживање и то мутације на БРЦА 1 и БРЦА 2 супресорским генима. Ови гени су одговорни за то да ли ће од једне бенигне ћелије настати малигна. Поједностављено, ови гени када се негде на молекуларном ћелијском нивоу деси квар, дођу да га поправе. Ако је поправка успешна, ћелија неће прећи у малигну. Међутим, мутација ових гена чини да поправка не може да буде урађена, па од здраве ћелије настане малигна – објашњава др Поповић.

Први знаци да нешто није у реду су бол у дојци, напипана квржица, приметне промене на кожи дојке, на ареоли, брадавици … Кожа као поморанџина кора и ареола малинастог изгледа, такође су упозоравајући знаци. Када се појаве ранице на кожи, како др Слободан Поповић наводи, то је већ озбиљан проблем и може да буде знак и симптом узнапредовале болести. Саветује да се жена без одлагања мора јавити свом изабраном лекару који ће даље предузети низ мера како би се дошло до дијагнозе, а потом и лечења. А сваки тумор из дојке, било да личи да је доброћудни или злоћудни, без одлагања се вади.

У емисији “Чувајмо здравље”, између осталог, било је речи и о бенигним туморима који, упркос томе што носе предзнак доброћудног, могу да направе озбиљне проблеме. О дијагностици, начинима лечења, као и о новим трендовима у овом пољу медицине, више детаља сазнајте у видео прилогу.