Биохемијска лабораторија Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у условима Ковида ради континуираним темпом. Поред хоспитализованих, а посебно пацијената који се налазе у “црвеној зони”, потребне анализе могу да добију и сви хитни и приоритетни пацијенти. Како мр Јелена Викић, начелница Службе биохемијске лабораторије истиче, примају се труднице, онколошки и хематолошки пацијенти, деца, као и сви они који имају заказани оперативни програм, па морају да се обраде лабораторијски. Како би се изашло у сусрет грађанима којима су потребне хитне анализе, а да се истовремено испоштују све противепидемиолошке мере, улаз у лабораторију је закључан, а поред врата налазе се звоно и интерфон.
– За време редовног рада шалтера, пацијенти позвоне, а на вратима се налази лаборант који погледа упут, пацијенту измери температуру на улазу и тек онда га пусти. У комплетном простору може да буде максимално десет пацијената истовремено. Током ноћи када лабораторијски шалтер не ради, као и у време празника и викенда, постоји интерфон који је намењен за хитне пацијенте, а повезан је са радним одељењем лабораторије на спрату, те након позива лаборант силази у шалтерски део да узме узорак пацијенту. Трудимо се да максимално изађемо у сусрет пацијентима, колико је то у овим условима могуће, тако да су наши онколошки пацијенти лабораторијски обрађени за сваки конзилијум, сви који имају заказану контролу у некој терцијарној установи, такође код нас могу да уради налазе. У овом моменту се не раде само пацијенти за рутинску контролу – објашњава мр Јелена Викић.
Пре епидемије короне, биохемијска лабораторија у шабачкој болници имала је дневно између 500 и 600 пацијената. Сада их је 350 – 400, што хоспитализованих, што оних којима је потребна хитна анализа, а ту су и узорци из Ковид амбуланте. Обим посла је наизглед смањен, ако се суди по бројкама, али како мр Јелена Викић наглашава, ово не одговара реалном стању. За разлику од редовних околности, у овим ванредним, сваки пацијент је хитан, тако да лабораторија трпи притисак да велики број узорака мора да се обради у краткој јединици времена. У биохемијској лабораторији ради четворо специјалиста, што је недовољно да се организује ноћна смена.
– Скоро сваки пацијент има три, четири типа анализа да му се раде. Поред “црвене зоне”, имамо и “зелену зону” у којој, у овом тренутку, имамо много пацијената. То су све приоритетни пацијенти, примљени у хитном програму. Ортопедски, хируршки, интернистички хитан пацијент не може да чека. Имамо изузетно велики број ургентних пацијената, и веома је тешко направити тријажу шта је ургентније јер је с једне стране респираторна јединица у корона центру, а с друге Ургентни пријем и ургентни интернистички и хируршки пацијенти. Наша установа је Ковид болница, али лабораторија припада “зеленој зони”, која одрађује комплетну лабораторијску дијагностику и за „црвену“ и „зелену зону“. Организовани смо на тај начин да наш лаборант одлази по узорке на шест пунктова “црвене зоне”, тако да не може да дође до мешања заражених и незаражених пацијената јер у пријемни део долазе само незаражени пацијенти – наводи мр Викић.
Начелница биохемијске лабораторије у шабачкој болници, нема дилему када је реч о ономе што треба да учинимо да би допринели што бржем окончању епидемије и да здравствени радници треба да дају пример. Сматра да је вакцинација што већег броја становника у јединици времена кључна. Вакцина против Ковида 19, иако није стопроцентна заштита од вируса, ипак је довољно поуздана у спречавању тешких клиничких слика као и компликација изазваних овом опаком и подмуклом болешћу. У Србији су на располагању четири цепива: кинески Синофарм, руски Спутњик Ве, амерички Фајзер и британско–шведска вакцина Астра Зенека. Свака од ових вакцина обезбеђује антитела, која нису једина заштита организма на вирус, већ значајну улогу има и имуни систем особе, тзв. ћелијски имунитет. Мр Јелена Викић не саветује да се у овој ситуацији ослањамо на сопствени имунитет у директном контакту са вирусом.
Никоме не препоручујем да се зарази, па да на тај начин ствара имунитет – објашњава мр Викић. Каже да је и сама прележала болест, али се и поред тога вакцинисала.
Шабачкој болници предстоји велики пројекат реконструкције и доградње, који многи оцењују као најзначајнији подухват још од изградње “новог хируршког блока” давних осамдесетих година прошлог века. У овим плановима је и Служба биохемијске лабораторије. Како мр Јелена Викић истиче, реконструкција и доградња болнице имаће велики значај не само за лабораторију, већ за комплетну дијагностику, с обзиром на то да је дијагностика тренутно подељена на више пунктова, а идеално је да буде на једном месту. Независно од реконструкције, мр Јелена Викић залаже се да се у неком наредном периоду у лабораторији уради електронско прокуцавање пацијената, које ће значајно смањити чекање и задржавање пацијента.
– На пријему имамо четири класична шалтерска места и једну собу која је намењена за дијабетичаре и приоритетне пацијенте, односно пет пунктова за вађење крви. Лабораторија има капацитет, то није спорно, али због природе посла којим се бавимо специфично смо организовани тако да у одређеном, кратком временском року у јутарњим часовима примимо велики број пацијената. Да се не би правила гужва, заговорник сам електронског пријема. Пацијент уђе, прокуца се, узме свој број и чека на пријем. На Клиничком центру имају тај систем и кажу да је просек чекања седам, осам минута. Пацијенти би се врло брзо прилагодили на тај систем, тако да нам је то један од планова – открива мр Викић.
Најсавременија опрема, амбициозни планови
Биохемијска лабораторија у шабачкој болници иде у корак са светским трендовима у опреми. Практикује се да се на једном типу анализатора ради три, четири године, а онда се техника мења модернијом. Како мр Јелена Викић истиче, у овом моменту имају најбоље светске анализаторе, а редовно се прате новитети у овој области.
– Иако нам је у овом моменту приоритет да се изборимо са короном што пре, у наредном периоду, желели бисмо да тражимо дозволу за проширење аналитичких процедура. Имамо план и да проширимо дијагностику, да уведемо неке анализе које би олакшале и скратиле пут нашим пацијентима до лекара. Циљ нам је да највећи број пацијената заврши све на једном месту. То је у перспективи – најављује начелница лабораторије за биохемију.