Докторка Катарина Остојић из Службе нефрологије са дијализом Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац, уписала је субспецијализацију из нефрологије, тако да ће ова служба наредне године бројати четири стручњака за болести бубрега. Још један нефролог у нашој установи за пацијенте ће значити да им се лекар може више посветити, посебно током амбулантних прегледа. Иначе, др Остојић није ново лице у овој служби. У Одељењу за хемодијализу је од августа 2014. године, а након две године рада, добила је специјализацију из интерне медицине управо за потребе Службе нефрологије са дијализом.
По дипломирању на Медицинском факултету у Београду, др Катарина Остојић је дуго чекала на посао. У главном граду је чак неколико година волонтирала, да би се потом у шабачкој болници запослила у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања, где је радила годину и по дана. Када је расписан конкурс за Службу нефрологије са дијализом, будући да је ова област посебно привлачила, др Остојић није имала дилему треба ли да се одазове.
– Од почетка сам хтела да се стручно усавршим из нефрологије. Желела сам нешто што мало људи у свету ради. Наш крај је познат по бубрежним обољењима, зато што Мачва спада у ендемско подручје у којој је честа ендемска нефропатија. С друге стране, на здравље бубрега утичу и болести савременог човека као што су малигнитети, болести простате, камење у бубрезима, хипертензија, дијабетес и друге аутоимуне болести које су у последње време учестале и такође доводе до попуштања функције бубрега – каже др Катарина Остојић.
У Служби нефрологије са дијализом тренутно раде нефролози др Драгана Станковић–Тошковић, која је начелница, и др Светлана Петровић. Са субспецијализације се ускоро враћа др Оливера Тановић. Имајући у виду учесталост бубрежних обољења, овај број нефролога је недовољан за подручје које гравитира шабачкој болници. Докторка Тановић, стога, биће значајно појачање у овом малом али преоптерећеном колективу.
– Са четири нефролога имаћемо времена да се пацијентима посветимо да из амбуланте изађу са додатним саветима око уноса течности, око адекватне хране, терапије, да им се ураде одређене анализе које ће нас усмерити у давању лекова, посебно лекова против болова који се најчешће користе. Посета нефрологу имаће и едукативни и превентивни карактер. Бубрези су органи који сарађују са свим другим органима. Бубрег није самосталан и зависи од функције и јетре и срца и плућа, гастроинтестиналног тракта, и од ендокриног система. Зато је врло важно посебну пажњу обраћати на здравље бубрега – истиче др Катарина Остојић.
БУБРЕЗИ НЕ ВОЛЕ СЛАНО, МАСНО И ГАЗИРАНО
Један од предуслова за адекватно и добро функционисање бубрега је унос довољне количине течности. Осим овога, поред генетских предиспозиција за одређена обољења, и животне навике имају значајну улогу у настанку многих болести, самим тим и бубрежних. Како наглашава др Катарина Остојић, код бубрежних болесника исхрана је веома битна посебно у поодмаклим стадијумима болести.
– Исхрана треба да буде без соли, јер сва храна у себи већ садржи со. Препоручујемо специфичан начин обраде намирница као што је печење, кување и барење воћа и поврћа. Бубрежним болесницима се забрањује пржена и похована храна, газирана пића, масни сиреви, грицкалице. Гојазност се појављује можда као један од главних фактора који доводе до развоја кардиоваскуларних и ендокриних болести, па се самим тим осим адекватне хране и пића, препоручујемо и умерену физичку активност у складу са годинама пацијента и основним обољењима – саветује др Остојић.