Ситуација која нас прати већ пар година, код целокупног становништва изазвала је финансијску неизвесност, све већу социјалну неједнакост, али и отуђеност међу људима, што се умногоме одражава на ментално здравље целог света. У целини, преоптерећеност свакодневним обавезама и бригама, додају и медији који без икакве селекције објављују веома тешке вести, слутње и прогнозе. Пандемија Ковида 19 која траје близу три године, значајно је утицала на психосоматско стање целе популације са већ присутним бројним последицама.
Како истиче прим. др Љиљана Станимировић, начелница Службе за психијатрију Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац, забрињава све већи број пацијената са депресивношћу, анксиозношћу, суицидалним мислима и параноидним реакцијама. Посебно се издвајају пацијенти који у амбуланту долазе са нетипичним симптомима. У неку руку ово и не чуди, с обзиром на то да се у протеклом периоду из дана у дан одржавала тензија, а највећи страх био је присутан код оних који већ болују од неке соматске болести.
– Гледано психолошки, корона је направила велики проблем. Страх је овладао почев од деце у обдаништима која размишљају да ли и даље треба да носе маске или не треба, па до најстарије популације која је једно време била означена као категорија на коју треба посебно обратити пажњу. Људи се и даље плаше блиских контаката – каже прим. др Љиљана Станимировић.
Нажалост, друштвена стигматизација душевних болесника је у значајној мери и даље присутна, те многи зазиру од одласка психијатру. Како истиче прим. др Станимировић, ментално здравље постоји од како постоји и људски род, а соматска медицина не може да опстане без менталног дела човека. У том смислу, Светска здравствена организација (СЗО) дефинисала је здравље као „стање потпуног физичког, душевног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и изнемоглости“.
– Ми сада живимо у тешким временима и неопходно је стално истицати значај менталног здравља. Тегобе које људи који се обрате за помоћ психијатру најчешће истичу су „кожа ми је тесна“, „глава ми се напиње“, „не могу да спавам“, „свака ситница ме нервира“, „не могу да саслушам чак ни свог ближњег“. На прегледе долазе нам пацијенти који не могу да објасне напетост, немир, људи који су остали без посла … Врло лако склизну у депресивно расположење и самоћу. Све је повезано: и психофизичко здравље и социјална компонента – наглашава прим. др Љиљана Станимировић.
Како повратити душевну стабилност? По овом питању начелница Службе за психијатрију шабачке болнице посебно акцентује неповерење које је све присутније међу људима. Вредно је запазити повећан број пацијената који се жале на мобинг на радном месту, што је показатељ неповерења и страха од будућности и егзистенције.
– Тешко је прихватити чињеницу великог степена неповерења, па чак и непоштовања међу људима. Сведоци смо пандемије употребе мобилних телефона, што још више удаљава људе. Све више изостаје директна комуникација која би по квалитету могла да допринесе бољим односима међу људима. И пре су биле пандемије, епидемије, али су их изазивали неки други фактори и из тих ситуација се излазило и преживљавао је људски род. Тако и сада, време је да почнемо да се подижемо и да функционишемо као раније, па чак и боље – закључује прим. др Љиљана Станимировић.
ПОМОЋ ИЗ КОВИНА
Од уласка шабачке болнице у ковид систем, Служба за психијатрију радила је у битно другачијем режиму. Како начелница истиче, особље и лекари овог одељења били су ангажовани у ковиду, а велику помоћ у збрињавању пацијената имали су од Специјалне болнице за психијатријске болести Ковин.
– Директорка те установе др Јованка Петровић омогућила нам је, с обзиром на капацитет установе у Ковину и разумевања на нивоу стручности, као и ситуације у којој смо, пријем психијатријских пацијената са наше територије којима је било потребно болничко лечење. Чак нам је био омогућен пријем и ковид позитивних пацијената са психијатријском дијагнозом. С друге стране, уз велико разумевање директора наше установе др Слободана Поповића, код нас смо могли да радимо један део контролних прегледа, наравно уз све мере заштите, како би се продужила терапија тим пацијентима – каже прим. др Станимировић.
СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА
Светски дан менталног здравља обележава се 10. октобра, а слоган овогодишње кампање је „Ментално здравље и благостање: нека постане глобални приоритет за све”. Како СЗО истиче, пандемија Ковида 19 погодила је милионе људи широм света, оставила дугорочне последице по ментално здравље, а такође је дошло до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља.
У Републици Србији Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.