Здрава храна годинама уназад незаобилазна је тема како код стручњака који се тиме баве, тако и код потрошача широм света. Странице часописа, друштвене мреже, телевизије, свакодневно нуде садржаје и савете шта и колико пута јести током дана, која дијета за скидање килограма је најефикаснија, шта је здраво, шта се не сме јести … У свему овоме занемарује се чињеница да би правилна исхрана требало да буде стил живота, а не сезонски хир.
Како истичу Маријана Ивановић и Александра Даниловић, нутриционисти–дијететичари у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац, храна има заштитну улогу и служи као материјал за раст и развој организма. Уз ово, храном се ствара енергија неопходна за физички и умни рад. Укратко, без правилне исхране, нема ни доброг здравља, а увођење здраве хране свакако је најбитнији корак у повећању квалитета живота и целокупног здравственог стања.
– Пружајући организму већ нарушеног здравља нутритивно вреднију храну, правилном исхраном неке хроничне болести можемо да држимо под контролом. Често се нутриционистима спочитава да је здрава храна економски неисплатива, али то није тачно. Није скупо хранити се здраво, јер правилном исхраном улажете у своје здравље дугорочно. Продужавате животни век, а ваше тело ће вам бити захвално – наглашава Маријана Ивановић.
Гојазност, повећан крвни притисак, повећан ниво холестерола, дијабетес, остеопороза, све су то болести проузроковане неадекватном исхраном, наводи Александра Даниловић. Осим што доприноси повећању продуктивности у току дана и одржавању нивоа енергије, здрава исхрана један је од најважнијих фактора у смањењу ризика од настанка болести. У том смислу од виталног значаја је правилно избалансиран оброк.
– Правилно избалансиран оброк садржи 55 одсто угљених хидрата, а пожељно је да извор буду интегралне житарице, легуминозе, поврће, потом 15 одсто протеина као што су млеко и млечни производи, бело месо, риба, јаја и 30 одсто масти. Када су порције у питању, приступ је индивидуалан, тако да унос свакако зависи од година старости, пола, тренутног здравственог стања као и физичке активности особе. Порција не може бити иста за дете од 10 година и за одраслу особу од 35 година која активно тренира – каже Александра Даниловић.
Слане грицкалице, газирана пића, слаткиши, пекарски производи наводе се као својеврсни “прехрамбени греси”. Нутриционисткиње из шабачке болнице сматрају да није грех једном недељно појести оброк из пекаре, међутим, све побројано су намирнице које често уносимо успутно у току дана, а оне заправо представљају такозване “празне калорије” које нас не засите, а имају и те како велику калоријску вредност.
– Најбољи начин исхране је медитеранска кухиња. Не подразумева дијету, него стил живота. Односи се на унос поврћа, воћа, орашастих плодова и семенки, махунарки, интегралних житарица, рибе и морских плодова, меса као што су пилетина или ћуретина, јаја, млечних производа и биљних зачина. У припреми намирница, битно је сачувати њихову нутритивну вредност, па би требало користити здраве масноће у разумним количинама. Код термичке обраде користити кување, кување на пари, бланширање, печење, гриловање – саветује Маријана Ивановић.
А зашто је важно редовно уносити свеже воће и поврће, Александра Даниловић у првом реду наглашава релативно малу енергетску вредност, али висок садржај витамина, минерала и влакана. Воће садржи глукозу и даје енергију, брзо стиже до мозга и лако се вари. Поврће садржи читав низ витамина, минерала и антиоксиданаса. Воће и поврће садрже значајну количину воде, што значи да се можете хидрирати кроз оброк.
– Воће и поврће непосредно потпомажу варењу захваљујући влакнима које садрже. У исхрани увек треба дати предност сезонском воћу и поврћу. Поред овога, треба увек бирати свеже воће и поврће јер се било каквом термичком обрадом губе одређени витамини и минерали. Што се тиче намирница ван сезоне, примера ради, лубеница у јануару свакако нема исти нутритивни састав као у јулу и августу. Исто важи и за друге врсте воћа и поврћа ван сезоне – каже Александра Даниловић.
У Србији, скоро свака пета особа је гојазна. У почетку, гојазност је углавном само естетски проблем али својом прогресијом и трајањем доводи до разних компликација и хроничних болести. Додатно забрињава гојазност код деце која је најчешћа хронична болест дечјег доба. Узроци су бројни, а до гојазности најчешће доводи прекомерно узимање хране и физичка неактивност. С друге стране, гојазност некада може да буде последица ендокриних болести, поремећаја нервног система или генетског синдрома, али ово је ретко. Лечење гојазности представља дуготрајан процес и трајну промену стила живота. Зато је породично окружење веома важно јер се од малих ногу стичу навике у исхрани, а родитељи су узор детету.
КАДА ТРЕБА ПРЕСТАТИ СА ЈЕЛОМ?
Велики број студија потврђује да само уколико једете споро унећете мање калорија. Разлог је у томе што је потребно 20 минута нашем мозгу да схвати да смо сити. Ако једемо брзо, можемо претерати преко осећаја ситости. Уколико једемо полако, имамо времена да схватимо да смо сити и зауставимо се на време. Оног момента када се запитате да ли сте довољно појели и размишљате да ли да узмете још, станите, сигурно сте сити – каже Александра Даниловић.
ШТА ЗА ДОРУЧАК НА РАДНОМ МЕСТУ?
Уместо хране из бројних пекара, боља опција је организованост и спремање оброка код куће, за понети. Онда сте сигурни у то да сте унели нутритивно богату храну, а не празне калорије. У основи, намирнице које треба минимално уносити су високо прерађене индустријске намирнице, газирана пића и грицкалице, рафинисана уља, маргарини, месне прерађевине. И врло је важан оптималан унос течности. Такође, једите довољно влакана. Озбиљна су подршка нашем здрављу – наглашава Маријана Ивановић.