“Ваш начин живота, занимање и прошлост одређују ниво ризика“. Овако гласи овогодишњи слоган Еуромеланома кампање који на најбољи начин објашњава колико су важни понашање на сунцу, самопрегледи, као и превентивни дермоскопски прегледи у циљу смањења ризика за појаву меланома. О овом тумору, за сајт наше установе говорила је проф. др Даница Тиодоровић, национални координатор Еуромеланом кампање у Србији, представник наше земље Међународном Удружењу Дермоскописта, помоћник директора за образовну и научно–истраживачку делатност Универзитетског Клиничког Центра Ниш и сарадник и едукатор Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу.
Меланом представља један од најмалигнијих тумора човека са израженом склоношћу за раним давањем лимфогених и хематогених метастаза у плућа, јетру, мозак, срце и кости, а са алармирајућим порастом инциденце током последњих деценија. Овај малигни тумор представља неоплазму меланин продукујућих ћелија. У преко 90 одсто случајева меланом се развија на кожи, мада се може јавити у сваком ткиву које садржи меланоците, укључујући увеални тракт, нервни систем и мукозне површине (усна дупља, генитална регије, слузокожа носа, параназални синуси, трахеобронхијално стабло, анални канал и уринарни тракт). Међутим, познато да се у око четири одсто случајева не може наћи примарно место меланома без обзира на узнапредовалост тумора. Због све веће инциденце последњих година, меланом представља малигну болест великог друштвено–економског значаја.
Колико је значајна рана дијагноза ове малигне болести најбоље показује чињеница да уколико се меланом дијагностикује у својој раној фази, петогодишње преживљавање износи 90 одсто, а уколико се болест регионално проширила петогошње преживљавање износи 60 одсто. Међутим, уколико се дијагностикују удаљене метастазе петогодишње преживљавање износи свега 15–20 одсто пацијената. С друге стране, уколико се меланом дијаганостикује у својој најранијој фази, у такозваној in situ фази, не постоји могућност за метастазама и тада је једина терапија управо једноставна хируршка ексцизија. Управо из тих разлога, рана дијагноза меланома је од највећег значаја.
Да би се постигла најранија дијагноза меланома (in situ фаза), потребно је да прегледамо кожу једанпут месечно. Самопреглед подразумева детаљан преглед читаве коже, укључујући космати део главе, превојне површине, кожу дланова и табана као и нокатних плоча. Свака промена која се разликује од осталих промена на нашој кожи треба да представља знак који ће нас упутити дерматологу. Заправо, свака особа има младеже који личе један на други, зато свака нова промена која је тамнија од осталих младежа или пак светлија треба да нам „привуче“ пажњу и да нас упути дерматологу. Добро је познато АБЦДЕ правило које подразумева асиметрију, ирегуларне ивице, различите боје, величину већу од шест милиметара, и еволуцију. Промена која испуњава АБЦДЕ правило мора што пре бити прегледана од стране дерматолога. Поред овог правила, за рано препознавање најагресивнијег облика меланома такозваног нодуларног меланома, EFG (elevation, firm on palapation, growing) правило може бити од велике користи. Ово правило у преводу значи да промена која је изнад нивоа коже, чврста на додир и која континуирано расте представља аларм да се јавимо хитно дерматологу.
Поред ових клиничких препорука које могу бити јако корисне и помоћи нам да уочимо сумњиву промену, нажалост некада меланом, поготово у свом најранијем стадијуму, неће испунити ова правила. У тим случајевима дермоскопија може бити од велике помоћи. Ова метода представља неинвазвну дијагностичку технику која омогућава дерматологу да уочи структуре које се не могу видети голим оком и тако омогућити рано дијагностиковање сумњивих промена. Управо из тих разлога, потребно је обављати превентивне дермоскопске прегледе када дерматолог дермоскопски прегледа све промене на кожи и зависно од дермоскопског налаза, година пацијената, фотооштећења и анамнезе, личне и породичне, о претходни карциномима, саветује контролне прегледе. Зависно од стања коже и других фактора ризика дерматолог предлаже контролне прегледе на годину дана или чешће, уз савет на које промене пацијент потенцијално треба да обрати пажњу.
Иако се у мају месецу, традиционално обављају бесплатни прегледи у установама широм Србије у оквиру Еуромеланома кампање, због актуелне ситуације у вези са пандемијом вируса Kovid–19, Еуромеланом кампања одржаће се углавном у виртуелном формату, кроз медијску кампању и друштвене мреже, а у циљу подизања свести правилног понашања на сунцу, самопрегледа и ране детекције меланома. Крајем јуна планиран је једнодневни превентивни преглед и едукација деце о значају правилне заштите од сунца у одбојкашком кампу Владимира Грбића, уз поштовање свих епидемиолошких мера.
“Где год била, Шабац је увек био и увек ће бити део мене”
Иако сам Нишлијка, своје прве кораке направила сам управо у Шапцу. Моја мама рођена је Шапчанка, те је сасвим логично било да своје слободно време проводим у граду на Сави, али и да ту на неки начин и одрастам. Сећам се хиподорома, Пољопривредне школе, дана проведених у граду Шапцу, све је то за мене данас дивна успомена која ме везује за мамин родни град.
Љубав према коњима родила се управо тамо, сећам се коња Астере и чика Брке који је био власник. Дивна времена, моја браћа Никола и Влада, сестра Цеца и ја, били смо права мала дружина са хиподорома. Сваки слободан тренутак, распуст, сада слободне дане проводим у Шапцу. У делу града Камичак је кућа моје нане и деде, која представља малу оазу мира за моју фамилију и пријатеље.
Иако се доста разликује из оног времена када сам ја одрастала, Шабац је данас прави модеран град, али је задржао свој дух. Љубав према Шапцу, Сави, природи и коњима пренела сам на свог сина Михаила и братаницу Јелену. Породично, више пута годишње посетимо фамилију, а ја се надам, да ће бити још чешће у будућности, свакако, пословне обавезе диктирају мој живот. Ипак, где год била Шабац је увек био и увек ће бити део мене.