Инфектолог др Миливоје Ђурић, недавно је положио субспецијалистички испит из епидемиологије, чиме је Општа болница „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац добила првог стручњака из ове области. Значај епидемиолога у нашој установи огледаће се првенствено у подизању квалитета рада и пружања здравствене неге, посебно хоспитализованим пацијентима. Циљ је да се интрахоспиталне инфекције сведу на најмању могућу меру, чиме би се број евентуалних компликација смањио, а пацијентима скратио боравак у болници.
Мало је болница у Србији које могу да се похвале да међу својим запосленима имају субспецијалисту епидемиологије. Њихова основна улога у установама овог типа, између осталог је контролисање интрахоспиталних инфекција, па тамо где епидемиолога нема, тај посао раде инфектолог или микробиолог. А како се инфектологија и епидемиологија логично надовезују, др Миливоја Ђурића, начелница службе др Снежана Михајловић, није морала дуго да убеђује да се уже специјализује из ове гране медицине.
– Крајем новембра 2020. године уписао сам субспецијализацију из епидемиологије. Тада су епидемиолози увелико били у фокусу јавности због пандемије ковида, али није ковид утицао на моју одлуку о субспецијализацији. Свака болница има свој тим за превенцију и сузбијање интрахоспиталних инфекција, и у сарадњи са припадајућим заводима за јавно здравље, морају сами да решавају тај проблем. Пошто сам специјалиста инфектологије, било ми је разумно да у том правцу иде моје даље усавршавање – истиче др Ђурић.
Пре него што се придружио колективу Опште болнице у Шапцу, др Миливоје Ђурић две године је радио у коцељевачком и четири године у шабачком Дому здравља. Све то време прижељкивао је специјализацију из инфектологије, с обзиром на то да је ова област на њега оставила највећи утисак током школовања на Медицинском факултету. Ова могућност указала се 2013. године, да би четири године касније, др Ђурић положио специјалистички испит.
– Док сам био на специјализацији, наша служба је имала троје специјалиста и могао сам без икаквих устручавања да одрадим свој специјалистички стаж. Сада нас је свега двоје и имамо колегиницу Миру Гајић која је на специјализацији и која нам је од велике помоћи јер нас је мало. Подршка колектива ми је много значила, али и подршка менаџмента болнице који су имали слуха за моје додатно усавршавање – наглашава др Ђурић.
САРАДЊА СА ДРУГИМ ЛЕКАРИМА
– Ми инфектолози имамо јако добру сарадњу са свим лекарима јер смо, некако, на све оријентисани. Наша улога је у највећој мери консултативна и тиче се антимикробне терапије. Када имају случајеве пацијената са тешким инфекцијама, нејасним фебрилним стањима, зову нас како због терапије, тако и због дијагностике. Сарађујемо и са микробиолозима и са хирурзима. Укратко, познајемо све лекаре у болници, а познају и они нас – објашњава др Миливоје Ђурић.
ПОВЕРЉИВИ РАЗГОВОРИ
– У наш посао спада и детаљан разговор са пацијентима. За неке болести није у почетку јасно одакле је кренуло, па ми у разговору покушавамо да сазнамо где и како ти људи живе, где раде, имају ли бунар у дворишту … За толико детаљан разговор посебно важно је поверење између лекара и пацијента, нарочито када је реч о болестима које се преносе полним путем – каже др Ђурић.