Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, у 2020. години оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. У 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60 одсто светске популације.
У Европи, која чини само девет одсто светске популације, регистровано је 22,8 одсто нових случајева рака и 19,6 одсто смртних случајева од малигних болести. Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3 одсто свих нових случајева рака и 21,5 одсто свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1 одсто) и колоректални карцином (10,6 одсто). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5 одсто свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5 одсто), а следе га рак плућа (13,7 одсто) и рак дебелог црева (9,5 одсто).
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције.
Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године у току је нова трогодишња кампања у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.