Према подацима Светске здравствене организације, сваких 30 секунди једна особа умре од последица вирусног хепатитиса. Србија припада групи земаља са ниском преваленцијом инфекције хепатитисом Б и Ц. У Служби за инфективне болести Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац, најбројнији су пацијенти који се лече од хепатитиса Ц.
Током 2019. године, инфектолози у шабачкој болници збринули су четири пацијента са акутним хепатитисом Б, док је те године контролисано њих 37 са хроничним хепатитисом Б и 49 са хроничним хепатитисом Ц. Због пандемије ковида од 2020. године и функционисања болнице у новим условима, амбуланта Службе за инфективне болести радила је у смањеном обиму.
Ипак, 2020. године регистрован је један пацијент са акутним хепатитисом Б, а на контролним прегледима било их је 13 са хроничним Б и 19 са хроничним Ц хепатитисом. Прошле године, помоћ су потражила два пацијента код којих је утврђен акутни Б хепатитис, и по шесторо са хроничним Б, односно Ц хепатитисом.
– Неповољна особина хепатитиса Б и Ц је могућност развоја хроничног запаљења са сталним оштећењем јетре, развојем цирозе, отказивања јетре и карцинома јетре. Ризик од оштећења јетре расте са дужим трајањем болести. Дијагнозу постављамо тестовима који се раде из крви. Тестирамо пацијенте који имају симптоме сумњиве на хепатитис или оне који су имали ризичан контакт – каже инфектолог др Миливоје Ђурић.
Најпознатији симптом хепатитиса је жутица, односно жута пребојеност коже и беоњача, али је она најчешћа код А хепатитиса, који је својевремено био називан „заразном жутицом“. Због побољшања хигијенских услова, ова инфекција је у постепеном опадању, али не треба занемарити ни то да постоји и ефективна вакцина. Од других симптома појављују се и малаксалост, мучнине, симптоми слични грипу. С друге стране, код хепатитиса Ц симптоми су ретко присутни.
– За Ц вирусну инфекцију, нажалост, још увек не располажемо вакцином, али имамо веома ефективну антивирусну терапију. Вируси Б и Ц преносе се контактима са телесним течностима: крвљу и дериватима крви, са мајке на новорођенче током трудноће и порођаја, сексуалним контактом, вишеструким коришћењем нестерилног прибора за тетовирање, пирсинг, интравенску наркоманију, заједничким прибором за прање зуба и личну хигијену. Ретко се преноси трансплантацијом органа, као и хемодијализом. И даље је дуг пут пред нама, јер и до 90 одсто људи са вирусним хепатитисима не знају да су заражени – упозорава др Миливоје Ђурић.
Светски дан борбе против хепатитиса обележава се 28. јула сваке године како би се указало на озбиљност ове болести од чијих последица годишње умре 1,1 милион људи. Процењује се да око три милиона људи у свету има хепатитис Б и 58 милиона хепатитис Ц. Ово говори да су вирусни хепатитиси глобално присутни, не познају територијалне, националне ни полне разлике. Иначе, датум није случајно одабран. На овај дан рођен је лекар и генетичар Бари Блумберг који је 1964. године открио хепатитис Б вирус.
„А, Б,Ц, Д, Е“ ХЕПАТИТИСИ
Најчешћи проузроковачи запаљења јетре су вируси. Осим, у јавности општепознатих хепатитиса Б и Ц, вируси који доминантно изазивају болести јетре су и А, Д и Е. Сумња се да их има још, само што нису откривени. Од 1986. године када је регистрована прва хепатитис Б вакцина, до данас начињен је огроман напредак у заштити од А и Б и лечењу Б и Ц вирусне инфекције. А хепатитиси Д и Е су ретки. Осим назива „заразна жутица“ за хепатитис А, хепатитис Б био је познат као „серумска жутица“, а за Ц и Е није се ни знало, па су их називали „нон А и нон Б хепатитис“.