Пут од завршетка студија медицине, преко запослења до стицања звања лекара специјалисте није нимало лак. Строго прописана процедура налаже испуњавање критеријума, од норматива и пројектованих потреба сваке службе, до одобрења руководства, Стручног савета и Управног одбора установе. Потом следи верификација од стране Завода за јавно здравље, а процес закључује Министарство здравља давањем сагласности и расписивањем јавног позива за доделу специјализација. У последње 4 године у Општој болници Шабац додељено је 25 специјализација, од којих су 18 у активној, 5 у завршној фази стручног усавршавања, а 2 су недавно окончане.
После више година напорног рада, учења, путовања, одвојености од породице током усавршавања у некој од референтних установа и факултету, звање специјалисте интeрне медицине стекле су две наше колегинице. Службу нефрологије са дијализом „појачала“ је др Катарина Остојић а Службу интерне медицине др Драгана Стојковић.
Др Катарина Остојић је по завршетку студија је волонтирала у Војномедицинском центру Карабурма, а потом се посветила здрављу најмлађих радом у дечијем одмаралишту Букуља у Аранђеловцу. Даљи ангажман је води натраг у родни град и кратко време ради као лекар у Казнено поправном дому у Шапцу одакле прелази у нашу установу у Службу пријема и збрињавања ургентних стања. Др Остојић истиче: “Искуства су била огромна, али сам ипак тежила ка вишим циљевима. Стицајем околности, после дужег времена, добијам шансу да радим на дијализи. Моја жеља да радим нешто што мало колега зна, била ми је ветар у леђа и подстицај за даље усавршавање које је уследило добијањем специјализације из интерне медицине, краљице медицине. Већи део специјалистичког стажа је протекао прелепо, у кружењима на интернистичким клиникама, у прикупљању знања и дружењу са колегама из целе Србије и окружења. Међутим, појавом пандемије Корона вируса, крећу и нелагодности. Специјалистички стаж се прекида у неколико наврата. Спремање специјалистичког испита је отежано, јер мојој установи треба помоћ младих колега и упоредо са сменским радом учим и полажем обавезне колоквијуме. Али, ваљда нека виша сила даје још више снаге за достизање циља те положих завршни испит са највишом оценом, уз похвале свих чланова комисије. А, кад од таквих стручњака стигну похвале, схватам да борба није била узалудна. И тако постадох специјалиста интерне медицине у доба Короне“.
За разлику од колегинице, др Драгана Стојковић је радну каријеру одмах започела у нашој установи, у Служби пријема и збрињавања ургентних стања, одакле прелази у Службу интерне медицине. О свом искуству др Стојковић каже: „Када сам добила и уписала жељену специјализацију из интерне медицине, на коју сам чекала 6 година од завршетка факултета, била сам јако срећна и задовољна, али се истовремено јавила и бојазан и брига хоћу ли успети да ускладим све породичне обавезе. Тада су деца била јако мала, а много и обавезе које подразумева специјализација: стално учење, одласци у Београд, кружење по клиникама, све у укупном трајању од 5 година. Како је време пролазило, успела сам уз помоћ старијих колега, најпре овде у болници, да научим и савладам многе стручне ствари, па да их потом допуним и усавршим у Београду. Највећу захвалност дугујем породици, јер сам захваљујући њиховој подршци и разумевању и помоћи, успела да уклопим све обавезе и завршим специјалистички испит у предвиђеном року. Захваљујем се болници као установи, јер ми је омогућила да добијем жељену специјализацију, и сматрам да је лекар најпродуктивнији када ради посао који воли, тад су сви на добитку и лекар и пацијенти“. Праксу у интернистичкој ординацији, млада докторка ће привремено одложити, јер ће ускоро по трећи пут постати мама.
За сваку здравствену установу секундарног нивоа је есенцијално да плански, континуирано продукује специјалистички кадар, што Општа болница Шабац успешно ради, упркос актуелним околностима. Поред лекара на специјализацији и једанаесторо наших колега се уже стручно усавршава, њих троје од звања субспецијалисте дели само одбрана рада из изабране области.