У месецу који је посвећен подизању свести о карциному коже, др Петар Илић, специјалиста дерматовенерологије у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ за сајт наше установе објашњава како препознати малигни меланом, ко је у највећем ризику за добијање ове болести, уз саветте о правилној заштити.
Малигни меланом, најзначајнији тумор меланоцитног система, настаје малигном трансформацијом меланоцита, а карактерише се локалном агресивношћу и склоношћу ка раном лимфогеном и хематогеном метастазирању. У последњих неколико деценија инциденција малигног меланома расте по стопи од три до осам одсто годишње у општој популацији, а нарочито се повећава инциденција код млађих женских особа.
Ретко се јавља пре пубертета (само око један одсто свих малигних меланома), а врх инциденције је између 40. и 50. године живота. Малигни меланом се може развити на клинички неизмењеној кожи (у 50 до 80 одсто свих случајева) или малигном алтерацијом претходно постојећих меланоцитних промена (20 до 50 одсто свих случајева).
Ко је у ризику за добијање малигног меланома?
У високом ризику за добијање меланома су особе које имају белу пут, лако добијају пеге после сунчања, имају светле очи и косу, велики број младежа као и младежа необичног изгледа, који у породици имају карцином коже, који су претрпели опекотине од Сунца у детињству, као и они који пуно времена проводе на Сунцу без заштите.
Код малигног меланома ултраљубичасто (УВ) зрачење је значајан фактор у етиопатогенетском процесу. Посебно је велики ризик за особе које су се повремено али интезивнино излагале УВ зрачењу (одлазак на летовање са интезивним сунчањем, одлазак у соларијум) поготову ако дође до стварања опекотина. Подаци указују да је ризик за настајање малигног меланома у одраслом добу изузетно повећан ако се опекотине од сунца јаве више пута у току детињства. Нарочито је висока инциденција код особа светлих очију, риђе косе, светле коже, са ефелидама (пегама).
У пет до шест одсто случајева код оболелих од малигног меланома постоји позитвна породична анамнеза. Треба истаћи да механичка траума и иритација, као и непотпуно уклањање постојећег младежа, може утицати на малигну алтерацију, али је улога ових чинилаца пренаглашена. Томе у прилог иде и податак да места на телу изложена притиску и хроничној иритацији (нпр. предео појаса) не представљају локализације где се малигни меланом често јавља.
Када треба посумњати на малигни меланом?
На малигни меланом треба посумњати када постојећа пигментирана промена почне мењати боју (појављивањем нијанси плаве, беле, сиве, црвене, љубичасте или црне), величину, облик (неправилне ивице), површину, конзистенцију, ако се почне издизати, сврбети, болети, крварити и сл.
Елементи на основу којих се процењује потенцијална малигност уочених пигментних промена ради лакшег памћења груписани су у ABCDE мемоформулу, при чему се А означава као асиметрија, B као ивица (енг. border), C као боја (енг. color), D као величина (енг. diameter) и E као елевација, односно увећање.
Које врсте меланома постоје?
На основу морфолошких одлика, постоје четири основна клиничка типа малигног меланома.
Меланом са површинским ширењем
Чини око 70 одсто свих меланома и најчешћи је код белаца. Јавља се најчешће на леђима код мушкараца и на ногама код жена. У радијалној фази раста изгледа као благо уздигнуће промера већег од једног центиметра, неправилних ивица и неједнаке пигментације. У вертикалној фази раста изгледа као папула или чвор, загасито модар, плаво – црн или ружичаст.
Нодуларни меланом
Он се дијагностикује код 15 до 20 одсто оболелих од малигног меланома. Чешће се јавља код мушкараца и код особа црне расе. Агресивнији је од површинско ширећег меланома, а најчешће је локализован на трупу, глави и врату. То је тумор који има само вертикалну фазу раста – расте у облику полипа или чвора и често је улцерисан.
Лентиго малигни меланом
Чини пет до десет одсто свих меланома. Има бољу прогнозу и углавном се појављује на местима изложеним сунцу, нарочито на образима, у старијој животној доби, најчешће у седмој деценији. Обично почиње као смеђа пега, а боја му може варирати од жуто – смеђе до црне.
Акрални лентигинозни меланом
Чини око пет одсто меланома код белаца, а код црнаца је то најчешћи тип меланома (40 до 50 одсто). Обично се појављује код старијих особа на длановима, табанима, прстима шака и стопала и испод ноктију. У радијалној фази раста изразито је црн, а у вертикалној тамно – модар, црн или амеланотичан. Улцерације су честе.
Дијагноза, прогноза и терапија
Данас се сматра да прогноза малигног меланома највише зависи од дебљине тумора у моменту постављања дијагнозе и стадијума тумора. Осим овога, од значаја за прогнозу су и пол (жене имају бољу прогнозу), узраст (горе после 50 година живота, нарочито за мушкарце), локализација (лошија прогноза уколико се промена налази на трупу, надлактицама, врату, капилицијуму), улцерација (лошија прогноза).
Малигни меланом би требало разликовати од иритараних или инфламованих невуса, наевус цоерулеуса, пигментног базелиома, себороичене веруке, дерматофиброма, субунгвалног хематома, тромбозираног ангиома и др. Клиничка дијагноза мора увек бити потврђена патохистолошком дијагнозом.
Хируршко уклањање меланома је и даље једина успешна терапија. Када се меланом дијагностикује у раној фази, адекватним хируршким уклањањем се обезбеђује могућност потпуног излечења. За меланоме дијагностиковане у касној фази, и даље је хируршко уклањање основни третман, али се у случајевима када се болест раширила, на лимфне чворове или унутрашње органе, осим хирургије примењују: имунолошка терапија, хемотерапија.
У случају постојања суспектне промене, пацијент треба да се јави дерматологу ради клиничког прегледа и дермоскопије. Дермоскопија обезбеђује веома поуздану рану дијагностику меланома. Њоме је могуће уочити прве сумњиве знаке, који се не могу детектовати оком и другим облицима клиничке детекције. Рана дијагноза и рано започињање лечења знатно увећава шансе пацијенту за излечење.
Како се заштитити?
Заштита од свих извора повећаног УВ зрачења представља основну превенцију. Најзначајнији извор УВ зрачења је сунце, а поред њега соларијуми и различите УВ лампе. После заштите од сунца, најбитније у превенцији је едукација становништва. Она подразумева пре свега следеће: како урадити самопреглед коже, научити факторе ризика за настанак меланома, сазнати шта су АБЦД правила клиничког прегледа младежа и научити како препознати ризичне младеже.
