Примаријус др Предраг Тојић важи за подједнако вештог како у лекарској, тако и у књижевној бранши. У здравству је провео читав радни век, а упркос послу који захтева посвећеност, проналазио је времена и за писање. Овај књижевник међу лекарима, до сада је објавио десет књига, а посебно је био радо виђен говорник на промоцијама других аутора. И не само то, у бројним листовима аутор је 250 чланака и колумни, а није испаштала ни његова специјалност, па је написао 55 стручних радова.
По завршетку Медицинског факултета у Београду 1970. године, а након обављеног обавезног лекарског стажа и одслуженог војног рока, прим. др Предраг Тојић се запослио у Диспанзеру за медицину рада „Вискоза“ у Лозници где је радио од фебруара 1972. до јуна 1975. године. Како истиче, све време је желео да се стручно усавршава, а посебно су га интересовале хируршке области. Ипак, на која год да је врата закуцао од здравствених установа у округу, одговарали су му да проба на неком другом месту.
– Догодило се да је крајем марта 1975. године у Шапцу расписан конкурс за специјализацију из анестезиологије. Пошто је у то време, не само у тадашњој Југославији, већ и у Европи анестезиолог био „ретка зверка“, нико се на специјализацију осим мене није јавио. У служби анестезије радили су др Александар Кировски, др Весна Јанковић, др Миле Глишић је био на специјализацији, па сам ја био четврти – почиње причу прим. др Предраг Тојић.
Будући да за анестезију у то доба није владало претерано интересовање међу лекарима, догађало се да постојећи број специјалиста ове гране медицине буде преоптерећено послом. Шабац се по томе није издвајао од других места. Како прим. др Предраг Тојић објашњава, на једну операциону салу требало је да иде један анестезиолог, али то у пракси није био случај. Додатан проблем се јављао када је неко од колега на одмору или боловању.
– Изгледало је као да се налазите на Олимпијади сваки дан. Дешавало се да морам да будем у четири операционе сале истовремено и да подједнаку пажњу на све четири стране усмеравам. Сећам се, почнем да једем, морам хитно у салу, оставим храну на прозорском симсу, вратим се, узмем још један залогај, поново хитно у салу … Када смо се преселили у Нови хируршки блок, становао сам у првој згради до болнице на „Тркалишту“. Сваку ноћ сам био у приправности. Дешавало се да треба урадити хитан царски рез. А у то време било је страховито много и саобраћајних несрећа. Народ је почео да купује аутомобиле, а нису били довољно упућени у саобраћајне прописе – сећа се прим. др Тојић.
Нови хируршки блок завршен је 1980. године, а чувеним шабачким лекарима међу којима су били прим. др Микица Поповић, др Јован Василић, др Милан Бакић, др Момчило Зуца Икодиновић, придружила се нова генерација специјалиста. У новој згради било је више постеља, више операционих сала, односно веће техничке и технолошке могућности за квалитетнији рад. Убрзо је уведена нова дисциплина интензивне неге за лечење и праћење тешко витално угрожених пацијената.
– Све ми је то било веома изазовно. Хтео сам да будем хирург или ортопед, да се усавршавам из неке од хируршких грана, али мене је анестезија изабрала. Када све саберем, нисам незадовољан. Знатижељу коју сам имао, остварио сам је. Жар за новим знањима и усавршавањем који сам имао од када сам уписао медицину, није ме напуштао до пензије. Као анестезиолог радио сам 33 године и три месеца, извео 30.000 анестезија, а за све те године, нажалост, изгубио сам четири пацијента – наглашава прим. др Предраг Тојић, који је на челу Опште болнице провео шест година, од 1994. до 2000. године.
Упоредо са завидном каријером у здравству, прим. др Предраг Тојић брижљиво је градио и каријеру књижевника. Објављивао је збирке поезије и афоризама, а о његовој вештини са пером, говори податак да је увршћен у Антологију лекара песника Југославије, у Антологију лекара у савременој уметности, Антологију завичајног хумора и сатире, а члан је и Удружења књижевника Србије од 2009. године. Од 2008. до 2012. године био је државни секретар у Министарству за дијаспору.
ШТА ЈЕ АНЕСТЕЗИЈА?
– Пошто анестезија није била превише позната пацијентима, често су ме питали шта је то. Одговарао сам им да је анестезија мењање агрегатног стања душе и тела пацијента, да се из потпуно свесног стања он преводи у несвесно и неосетно, које може да издржи сваку интервенцију на телу, да не трпи бол и да се после врати у пређашње свесно стање – објашњава прим. др Тојић.
САВЕТ МЛАДИМ КОЛЕГАМА
– Бити лекар је бити посвећен. Младе колеге морају да поштују струку, да поштују колеге око себе, морају да поштују живот пацијента. У сваком тренутку морају да имају на уму реченицу: „Шта би било да сам ја на његовом месту?“ и да им то буде критеријум – саветује прим. др Предраг Тојић.