Мајчино млеко је идеална храна за новорођенче и касније одојче. Садржи идеалан однос свих хранљивих материја, идеалан калоријски унос у односу на количину посисаног млека и телесне масе детета. Бебе које се доје су здравије, отпорније на разне вирусне и инфективне болести, заштићене су између осталог и од упале уха, у мањем су ризику за дијабет, гојазност, а касније за кардиоваскуларне болести, истиче педијатар неонатолог др Мирјана Лукић, шеф Одсека неонатологије у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац.
Осим благотворног утицаја мајчиног млека на бебе, дојење помаже и мајкама да се брже опораве од порођаја, као и да врате своју идеалну килажу коју су имале пре трудноће. Дојење подстиче да се материца жене брже врати у нормалу, а посебно је значајно да мајке које доје своје бебе мање обољевају од карцинома јајника и дојке, ризик од остеопорозе и мултипле склерозе се смањује, као и постпорођајна депресија.
– Дојење можемо назвати четвртим тромесечјем трудноће и природа се постарала да је то један биолошки процес, инстинкт који се дешава самим чином рођења. Успоставља се и блиски контакт између мајке и детета, а управо је тај контакт заслужан да мајка буде емоционално здрава особа. Постоји изрека да дојење долази из главе, а млеко из груди. Све мајке знају какав је осећај када први пут подоје своје дете, када бебу први пут ставе на своје груди. Тај осећај је незамењив – каже др Мирјана Лукић.
На порођају свака беба контактом „кожа на кожу“ сем што се колонизује бактеријском флором мајке, а не болничком флором, првим подојем уноси значајне заштитне факторе који штите бебу од инфекција. Уколико се жена породила природним путем, први подој се омогућава већ у порођајној сали, односно у првих пола сата од доласка бебе на свет. У случају царског реза, мајка може да подоји дете после два сата.
– Инсистирамо на томе да подој буде на захтев бебе. Значи, кад год је беба гладна, треба да јој се понуди дојка. Сматра се да је дојење идеално у првих 12 месеци, по могућности да траје до две године. Свака жена оног тренутка када сазна да је трудна, мора да буде свесна колико млеко значи за њу и њену бебу, тако да припрема за дојење почиње још тада. Својим саставом мајчино млеко је прилагођено беби и почиње колострумом, прелазним млеком и зрелим млеком. Наравно, постоје стања када не треба дојити бебу, али су те ситуације врло ретке – каже др Лукић.
Уколико је, између осталог, беба превремено рођена, на респиратору је, уколико има алергију на млеко, не саветује се дојење. У случају да мајка има неко малигно обољење и у терапији се примењују цитостатици и зрачење, не треба да доји бебу. Дојење се не саветује ни мајкама оболелим од туберкулозе и сиде. С друге стране, уколико је мајка позитивна на ковид, може слободно да доји своју бебу јер се овај вирус не преноси преко мајчиног млека. Једино што треба да учини пре узимања своје бебе у наручје, то је да стави заштитну маску и рукавице.
Светска недеља дојења обележава се сваке године у првој недељи августа. Под слоганом „Иступи за дојење – едукуј и подржи“, овогодишња кампања која траје од 1. до 7. августа, фокусира се на оснаживање и повећање капацитета свих актера који ће заштитити, подржати и промовисати дојење у свим нивоима друштва.
БЛАГОТВОРНИ УТИЦАЈ ДОЈЕЊА НА БЕБУ:
Лако се вари, стерилно, мањи ризик од пролива, дијабет се мање јавља код деце која су дојена у првих шест месеци, синдром изненадне смрти детета (СИДС) ређе се јавља код дојене деце, инфекције уринарног тракта су чешће код деце на вештачкој храни, малигна обољења се чешће јављају код деце на вештачкој храни, дојењем се смањује гојазност код деце, неправилан загрижај, упале уха, астма, каријес, бољи интелектуални развој и бољи успех у школи имају деца која су дојена, бебе које су дојене мање плачу …
БЛАГОТВОРНИ УТИЦАЈ ДОЈЕЊА НА МАЈКУ:
Дојењем се стимулише стварање хормона окситоцинона који утиче на здравствено стање мајке, мајка се ослобађа залиха масти које су се нагомилале у труднбоћи, мањи је ризик од остеопорозе, штити од карцинома јајника и дојке, мањи је ризик за постпорођајну депресију, мањи је ризик за мултиплу склерозу …
СТАЊА ГДЕ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ДОЈЕЊЕ:
Болести мајке и детета, алергије на протеине млека, екстремно незрела деца, мајка оболела од туберкулозе и сиде, малигна обољења мајке и примена цитостатика и зрачне терапије …
