Шта се догађа када вирус SARS–CoV–2 уђе у организам? Како раде вакцине и зашто је важно да се што већи број људи у што краћем року вакцинише? На ова питања, одговоре даје инфектолог др Снежана Михајловић, начелница Службе за инфективне болести Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу.
Када вирус SARS–CoV–2 уђе у организам, као и сваки други вирус, он има биолошку жељу да се размножава. Може да се размножава само ако уђе у наше ћелије и користи наше механизме за размножавање. Да би ушао у ћелије, он користи рецепторе које имају све ћелије нашег организма. Вирус поседује “шиљак” којим улази у ћелију чим се веже за рецептор. Научници су сада открили слабе тачке и начин да се блокира везивање вируса за рецептор тако што ћемо продуковати антитела против гликопротеина С. На тај начин вирус не може да уђе у ћелију. Тако смо овим антителима заштићени. Међутим, као и код других болести за које поседујемо антитела, може да дође до развоја болести, али у блажем облику и без смртног исхода.
Вакцинама се благовремено наш организам упознаје са микроорганизмом, а тај микроорганизам може да буде цео вирус који је мртав или ослабљен, али то могу бити и фрагменти вируса. После првог упознавања нашег одбрамбеног система са вирусом SARS–CoV–2, стварају се специфична неутралишућа IgG антитела, али стварају се и ћелије памћења које дугорочно памте да су биле у контакту са вирусом. Сваки покушај тог вируса да изазове болест биће спречен брзим реаговањем нашег имуног система. То значи да неће доћи до развоја болести, али може доћи до благих, не тешких последица са смртним исходом. Ипак, код већине вакцинисаних, болест ће бити спречена.
Користећи сва нова сазнања модерне имунологије, молекуларне биологије, имунохемије и генетике, научници непрестано раде на откривању нових и усавршавању постојећих вакцина. Током хиљаде година, од искуства старе кинеске медицине у заштити од вариоле коришћењем сасушених круста “црних богиња”, све до најновијих трендова коришћењем генетичког инжињеринга, циљ је био увек исти: да се створи безбедна вакцина против оних болести за чије проузроковаче још увек не располажемо адекватну терапију, а то су пре свега вирусне болести. За оно што је некада трајало десетине година, научници сада успевају да створе за годину дана, а то су ефикасне вакцине које немају нежељене ефекте.
Ако је вероватноћа да ће једна старија особа умрети од последица корона вируса 1:5, а истовремено је ризик од тешких нуспојава након вакцинисања 1:50.000 или мањи, онда би тај ризик требало прихватити. Изгубили смо страховито много људи за годину дана и стотине здравствених радника, а вакцинацијом смо могли да редукујемо тај број. Немојте много оклевати са вакцинисањем против Ковида–19. Док ви оклевате, вирус има довољно времена да опстанком у популацији мутира и антигенски се мења. Ако му оставимо довољно времена за мутације, нећемо зауставити ову пандемију и наставићемо и даље да живимо у страху од инфекције корона вирусом, SARS–CoV–2.
Немојте никада заборавити да је ризик да оболите или умрете од Ковида–19 неупоредиво већи од ризика од евентуалних нежељених реакција вакцине за ову болест.