Развојни поремећај кука је еволутивно обољење које подразумева нестабилан, диспластичан, сублуксиран и луксиран (дислоциран) кук. Као основ за настанак развојног поремећаја кука је дисплазија, односно плитка чашица, и односи се на неправилан развој или аномалију чашице зглоба кука новорођенчета, објашњава др Нинослав Беговић, дечији ортопед са Института за мајку и дете, и едукатор и сарадник Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу.
Ако се на време препозна, ова аномалија данас се успешно лечи и то неоперативним методама. Уколико се болест касно открије, упозорава др Нинослав Беговић, приступа се операцији која је веома захтевна како за дете тако и за лекара. Иначе, овај поремећај је од четири до десет пута чешћи код девојчица. Последица нелечених или неадекватно лечених кукова су касније артрозе зглоба са трајним инвалидитетом. Особа са ишчашеним куком има краћу ногу, болове и храмље док хода.
– Изразом “развојни” наглашава се динамичка природа ове деформације. У почетку болести, многе патолошко анатомске промене на куку су реверзибилне због чега је јако важно рано препознавање и адекватно лечење. Ултразвук је безбедна, ефикасна, неинвазивна и пре свега јефтина метода која омогућава рано откривање ове болести. У прошлости су ове аномалије уочаване касно када је једина могућност лечења била крвава хируршка репозиција кука – објашњава др Беговић.
Уколико постоји фактор ризика (позитивна породична анамнеза, удружене аномалије, карлична презентација плода) први ултразвучни преглед се ради у прве две недеље живота. Код деце која немају предиспозицију обавезна су најмање два ултразвучна прегледа. Први треба урадити са 6-8 недеља живота, а контролни од пуних три па до шест месеци старости. И поред доступности ултразвука и његове широке примене, и даље постоје она деце код којих се развојни поремећај кука може излечити једино операцијом.
– При ишчашењу (луксацији) кука, глава бутне кости је потпуно померена у односу на чашицу те су тако зглобне површине инконгруентне (неподударне). Луксација (ишчашење) кука је поремећај односа главе бутне кости и чашице кука, јавља се код две до пет беба на 1.000 живорођене деце. Најблажа форма је дисплазија или плитка чашица кука, тежи облици су делимично дислоциран кук и потпуна дислокација или ишчашење – наводи др Беговић.
Најчешћи метод лечења развојног поремећаја кука су Павликови каишеви. Циљ је да се обезбеди адекватан положај главе бутне кости у чашици кука. Носе се у трајању од једног до шест месеци, односно док се ултразвучно не установи да су кукови добри. Каишеви се подешавају тако да глава бутне кости својим притиском у абдукцији и флексији стимулише продубљивање претходно плитког ацетабулума. Успех лечења дисплазије, уколико се терапија започне на време је јако висок, а ако се започне у првих месец дана излечење је у више од 90 одсто случајева.
Широки повој је само мера превенције, а не метод лечења развојног поремећаја кука. Савет је да дете носи широки повој до првог прегледа лекара и првог ултразвука, јер он детету не шкоди (нема контраиндикације). Ако су кукови на првом прегледу физиолошки широко, повијање није потребно. Ако постоји нека аномалија кука, лечење се спроводи другим методама, најчешће динамичком абдукционом ортозом – Павликовим каишевима.