Докторка Емилија Миловановић заволела је гинекологију и акушерство још као студент. Недавно је положила специјалистички испит из ове области, остварила своју жељу, а Служба за гинекологију и акушерство у шабачкој Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ добила је појачање. За младу докторку привилегија је бити „на извору живота“. Управо овим речима описује позив ком се одазвала и одлучила да му се посвети.
– За мене не постоји лепша грана медицине од ове коју сам одабрала. Не само да је привилегија, већ је и велика одговорност и свакодневни изазов за све нас који се тиме бавимо. Гледамо нови живот који се рађа, а циљ нам је да дете буде здраво и мајка задовољна. Не знам који је тренутак током мојих студија пресудио да гинекологија и акушерство буде област у којој желим да се усавршим. Мислим да је све дошло спонтано, а касније су се коцкице тог мозаика саме уклопиле како треба – прича др Емилија Миловановић.
У шабачкој болници др Емилија Миловановић ради од 2017. године, а прва искуства као лекара стицала је у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања. Могла је по завршетку Медицинског факултета остати у Београду, али је одабрала свој родни град. За младог специјалисту, тврди др Миловановић, кориснији је рад у установама попут шабачке болнице, односно у мањим срединама.
– Мислим да су у већим медицинским центрима какви су у Београду или у Новом Саду млади лекари презаштићени. Велики центри јесу с разлогом велики, јер омогућавају неким лекарима да се уже баве одређеном патологијом. С друге стране, посао специјалисте у мањим градовима подразумева ширину у знању и у примени тог знања. Имамо већу одговорност и прилику да се брже осамосталимо него колеге у Београду – објашњава др Емилија Миловановић.
Није само оваква прилика одредила пут нашој докторки. Љубав према свом граду наследила је од оца, иначе једног од омиљених лекара у колективу шабачке болнице и међу пацијентима, али и незаобилазног лица у културном животу Шапца. Од прерано преминулог др Драгана Миловановића, неприкосновеног анестезиолога, бољи узор није могла имати. Нити се наслеђе које је од њега добила може са било чим другим мерити.
– Његов однос према пацијентима, читава његова каријера и живот дали су ми озбиљан задатак. Циљ ми је да га остварим, да не учиним ништа што би могло да га разочара. Имала сам срећу да се родим као његова ћерка. Тата је увек говорио да његов поглед живи кроз поглед његове деце, а да само добар човек може да буде и добар лекар. У том смислу, неважно је да ли радите у Београду, Шапцу, или на Новом Зеланду. Пацијент је свугде пацијент – каже др Емилија Миловановић.
ДО КРАЈА ГОДИНЕ 15 НОВИХ СПЕЦИЈАЛИСТА
Доктор Слободан Поповић, директор Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ истиче да упркос незавидној ситуацији у којој се здравство нашло због лоших одлука донетих у неким прошлим временима, ова установа ипак је успела да пошаље велики број лекара на специјализације и уже специјализације.
– У току је смена генерација међу лекарима. Од октобра месеца прошле године петоро лекара је завршило специјализације, а расписали смо интерни конкурс за доделу још пет. Тренутно је 40 младих лекара на специјализацијама и десетак на ужим специјализацијама, а до краја године очекујемо да се њих 15 врати у установу. Ови подаци охрабрују, јер ће управо ови млади људи бити стуб болнице. Подсећам да је већ требало да многи од њих заврше специјализације, али је то због пандемије Ковида 19 пролонгирано – рекао је др Слободан Поповић, директор шабачке болнице.