Рак грлића материце – рак који можемо спречити

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2020. године регистровано је 1087 новооболелих жена, а 453 жене су умрле од ове малигне локализације. На основу најновијих процена Европског информационог система за 2020. годину, жене у Србији се са стопом оболевања од 26,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 9,1 на 100.000 жена.

У циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције, од 2007. године обележава се Европска недеља превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука, уједно и слоган овогодишње Европске недеље превенције рака грлића материце је „Рак грлића материце – рак који можемо спречити“.

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест), који је једноставан и неинвазиван и на основу ког се утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Светска здравствена организација (СЗО) као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).