Анестезиолог др Мирјана Поледица, положила је субспецијалистички испит из интензивне медицине, чиме је Општа болница „Др Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу добила првог интензивисту. Наша докторка била је полазница прве генерације лекара на усавршавању из ове области, а од укупно 21 лекара са подручја целе земље, др Мирјана Поледица била је једина Шапчанка. И не само то: она је и прва у Србији положила испит!
Како др Поледица истиче, част јој је што је имала прилику да буде међу полазницима прве генерације интензивиста. Како је објаснила, имати интензивисту у болници значи да ће пацијентима на располагању бити лекар задужен за бригу и лечење најтежих, критично оболелих у јединицама интензивног лечења. А субспецијализација из ове области, значајно је надоградила њено постојеће знање као анестезиолога.
– Као лекару дата ми је прилика да стекнем додатне вештине и знања из неких других медицинских области. Десет месеци кружила сам по јединицама интензивног лечења, где сам видела и научила много нових ствари од старијих колега који су дуже у овом послу. Од интензивиста се очекује да буду основа будућих модерних јединица интензивног лечења у нашој земљи – каже др Мирјана Поледица, која у шабачкој болници као анестезиолог ради већ шест година.
Потреба за јединицом интензивног лечења препозната је још давне 1952. године када је била епидемија полиомијелитиса. Требало је груписати најтеже оболеле пацијенте о којима ће на једном месту бринути посебно едукован и утрениран кадар. Испоставило се да су се таквим приступом у лечењу постигли максимална ефикасност и најбољи резултати. Током година, интензивна медицина се значајно развила.
– Сада боље разумемо и критичну болест и критично оболеле. Развија се и техника и технологија које имају кључну улогу у побољшању терапије и неге ових болесника. То су они пацијенти чије здравствено стање захтева да им се пружи подршка у функционисању виталних органа када дође до њиховог затајивања из неког разлога. Њихове функционалне резерве су сведене на минимун, а наш циљ је да их подржимо. И терапијски приступ је персонализован сваком пацијенту понаособ – каже др Поледица.
Рад у јединицама интензивног лечења са најкритичније оболелим пацијентима, данас захтева познавање великог броја протокола лечења, употребу савременог мониторинга, употребу нових лекова, као и тимски рад, не само запослених у овим јединицама, већ и других специјалиста. Од интензивисте се, поред свега овога, очекује и да организује рад службе, као и да едукује нови средњи медицински кадар.
Иначе, усавршавање из интензивне медицине организовано је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, у оквиру катедре Анестезиологија са реаниматологијом и интензивном терапијом, а руководилац наставе био је проф. др Иван Палибрк.