Желудачна кила представља прелазак делова желуца кроз отвор једњака на дијафрагми у грудни кош. Ослабљена баријера спречавања рефлукса желудачног садржаја у једњак, може довести симптома попут горушице и регургитације односно настајања гастроезофагеалне рефлуксне болести (ГЕРБ). Садржај може да се врати чак до грла и тада пацијенти осећају печење у ждрелу, а може доћи и до промуклости и сувог кашља.
Доктор Огњан Скробић, специјалиста опште хирургије са Клинике за дигестивну функцију Клиничког центра Србије и консултант Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу објашњава да се желудачне киле јављају код више од 60 одсто особа старијих од 50 година, док је ГЕРБ присутан код око 70 одсто болесника. Уколико настану симптоми попут горушице, отежаног гутања или невољног повраћања хране, неопходно је одмах јавити се лекару.
– Најзначајнији и најчешћи симптом желудачних кила и последичног ГЕРБ-а је горушица, која се доживљава као осећај паљења, жарења иза грудне кости, и може се повремено ширити у грло и довести до појаве киселог укуса у устима. Поред горушице, пацијент може осећати регургитацију (невољно враћање хране или течности из желуца у једњак), као и отежано односно болно гутање. Рефлукс желудачног садржаја може оштетити гласне жице узрокујући промуклост или довести инхалације у плућа. Доказано је да је квалитет живота код болесника са ГЕРБ-ом изразито поремећен и чак мање квалитетан него код болесника са артритисом, инфарктом миокарада, ослабљеним радом срца или хипертензијом – наводи др Огњан Скробић.
Пацијент који има неке од горе наведених тегоба, саветује др Скробић, треба да се обавезно јави свом лекару. Од дијагностичких процедура неопходно је пре свега начинити ендоскопију горњег дигестивног трата. Овом процедуром може се установити постојање желудачне киле, али и верификовати евентуално оштећење једњака. Уз контрастну радиографију једњака и желуца, и манометријом, дијагностика се спроводи и високо специјализованим прегледом који се назива 24 часовна пХ метрија-импеданца једњака.
– Најчешћи вид терапије су промене начина живота и исхране, као и ацидо-супресивна терапија. Хируршко лечење је набоље применти код болесника са типичним симптомима горушице и патолошким пХ метријским налазима који имају добар одговор на ИПП, али су од њих зависни. Модерно хируршко лечење подразумева минимално инвазивну хирургију. Ови хируршки захвати се изводе кроз неколико ситних рупица на трбуху. Операција подразумева враћање желуца у његов нормалан положај у трбуху, ослобађање завршног дела једњака, ушивање дијафрагме, и креирање посебне манжетне од желуца која механички спречава рефлукс садржаја из желуца у једњак – објашњава др Скробић.
Пацијенти се после ове интервенције брзо опорављају, нема болова, пацијент је способан да се брзо врати свакодневним активностима. Болница се напушта дан до два након операције. Предности хирургије желудачних кила су престанак вишегодишње терапије лековима, али и спречавање настанка даљих оштећења једњака. Наравно, гарант успеха операције су високо специјализовани центри и поштовање правих индикација за операцију.
Врсте желудачних кила
Постоји неколико врста желудачних кила које се деле у четири групе. Најчешћи је тип И и означава аксијалну хернију хијатуса једњака, односно настаје хернијацијом гастроезофагеалног прелаза и кардије желуца кроз хијатус једњака дијафрагме у средогруђе. Ове херније су присутне код 92 одсто болесника са желудачним килама. Доста често могу проћи и без симптома, али уколико настану симптоми попут горушице, отежаног гутања или невољног повраћања хране неопходно је одмах јавити се лекару. Друга најчешћа врста хијатус херније је мешовита и настаје комбинованом хернијацијом гастроезофагеалног прелаза и фундуса желуца кроз широки хијатус једњака. Ове херније праве и такозване механичке сметње које настају притиском желуца који се налази у грудном кошу на срце, плућа и друге структуре у средогруђу.
Компликације услед желудачних кила
Оно што лечење желудачних кила и рефлуксне болести чини битним је могућност настанка компликација на једњаку након дугогодишњих тегоба. Међу тегобама су рефлуксни езофагитис, односно запаљење слузокоже дисталног једњака, Сцхатзки-јев прстен, пептична стеноза (ови пацијенти могу имати проблем и са узимањем течности, губе на тежини и захтевају неодложно лечење). Барретт-ов једњак, који настаје када се због дугогодишњег хроничног ГЕРБ-а, нормалне ћелије које облажу дистални једњак замене другим типом ћелија. Ове метапластичне интестиналне ћелије имају ризик од трансформације у малигне ћелије. Посебно је битно истаћи да је карцином једњака који настаје из Барретт-овог једњака карцином са највећим порастом у последњих 40 година, и тренутно представља водећи карцином једњака у Европи и Америци.