Живот Флоренс Најтингејл (Florence Nightingale)

Флоренс Најтингејл је најпознатија по свом раду као медицинска сестра и њеном доприносу у реформи санитарних услова поготово у војним болницама. Мање је позната њена љубав према математици и како је ова љубав утицала на њен живот и каријеру.
Рођена је у Фиренци 12. маја 1820. и по том граду је добила име. Њени родитељи, Вилијам и Франсис (Wiliam and Frences) су путовали по Европи током првих година брака. Флоренс има и старију сестру .
Породица је припадала вишој класи у Енглеској. Рано образовање девојчица је било поверено гувернанти, а касније је предавања и школовање од куће преузео на себе њихив отац, дипломац Кембриџа. Флоренце је показивала природан таленат за учење, посебно је била заинтересована за Еуклида, Ариститела, проучавање Библије и за политичке науке. Показивала је и изузетне математичке склоности. Говорила је 7 страних језика.
1840. године је молила родитеље да јој допусте да студира математику, али је њена мајка одбила идеју желећи да јој се ћерка бави нечим „ женственијим“. Након много разговора, свађа и емоција, родитељи јој допуштају изучавање математике, где постаје један од најбољих студената. Посветила се подучавању младих као тутор математике.
Један од оних који су је инспирисали је био белгијски научник Quetelet који је користио статистичке методе и примењивао их на разна поља, укључујући и друштвене науке и морал.
Религија је имала велики утицај на Флоресин живот. Иако побожна, никада није имала осуђујући став према неистомишљеницима, што је било релативно ретко у време Викторијанске Енглеске.
Како је одрастала, све се више бавила друштвеним питањима и социјалним проблемима. Неговала је и пазила на сиромашне људе у околини породичног дома. 1845. године, породица јој није дозволила да стекне било какво болничко искуство. То је негде и разумљиво, с обзиром на то да је средином 19. века посао неговатељица у болници припадао углавном женама ниског социјалног статуса, необразованим и неретко- женама сумњивог морала.
1849. цела породица креће на путовање по Европи и Египту. Тада је Флорнс имала прилику да види различите медицинске системе и начине рада. 1850. године ипак успева да започне тренинг за медицинску сестру у Александрији у Египту. Радила је у католичкој болници. Затим се обучавала у Немачкој и Француској.
У марту 1854. Почиње Кримски рат у ком су Велика Британија, Француска и Турска објавиле рат Русији.  The Times новине су критиковале британске војно-медицинске установе. Из тих разлога, Најтингејл је добила позив да постане главна сестра за прекоморске војне болнице у Турској. Флоренс и још 38 сестара стижу у предграђе Истанбула ( тадашњи Констатинопољ) у новембру 1854.
Иако се, као жена, сусретала са проблемима војне администрације на сваком кораку, успела је да реформише болнички систем рада. По њеном доласку, рањеници су лежали на подовима у јако нехигијенским условима, а колера и тифус су били уобичајене болести . Вода за пиће се морала штедети, пацови и инсекти су били нормалан појава и за рањенике и за тадашње особље.
Такви услови су довели до тога да повређени војник има 7 пута већу шансу да умре у болници него на ратном пољу.
Најтингејл је сама купила стотине четки за рибање и сапуна, све сетре и лакше повређени пацијенти су имали задатак да оперу болницу од “ пода до плафона”. Сама Флоренс је провела сваки тренутак бринући се за пацијенте. Ноћне визите је обављала уз светлост лампе, па су је често звали “ Дама са лампом” или “ Анђео Крима”.
У самој болници је поставила кухињу за пацијенте на специјалној исхрани, вешерницу која је обезбеђивала чист веш и постељину, отворила је малу учионицу и библиотеку да би олакшала и убрзала опоравак војника.
За време рада у Турској, Флоренс је сакупљала податке и успела да их употреби у циљу побољшања услова у градским и војним болницама. Њено математичко и статистичко знање се показало више него корисно када га је искористила за израчунавање стопе смртности у болницама. Постало је више него јасно да побољшање санитарних услова смањује смртност. До фебруара 1855. стопа смртности је пала са 60% на 42.7%. Најтингејл је успела да у болнице уведе воду и , од сопествених прихода и од породичног наслеђа, обезбеђивала свеже воће и поврће, опрему и стерилне услове где год је било могуће. До пролећа следеће године, стопа смртности је пала на 2.2%.
Статистичке податке је приказала дијаграмном који је сама назвала “coxcombs”. На том дијаграму је приказан пад смртности у болницама након увођења њених препорука, током Кримског рата. Обуздала је харање заразних болести. Према њеном истраживању, да се наставило по старом начину рада у војним болницама и да није долазило до смене војске, само би заразне болести убиле целокупну британску војску у Турској.

“coxcombs” дијаграм

Несанитарни услови нису били ограничени искључиво на војне и пољске болнице. По повратку у Лондон, у августу 1856. год, 4 месеца након потписивања мира, Флоренс је открила да, и без рата, британски војници старости између 20-35 година, имју двоструко већу стопу смртности од цивилног становништва. Захваљујући свом статистичком умећу, јасно је приказала потребу за реформом система рада у здравству. Добила је пажњу Кртаљице Викторије и тадашњег премијера Велике Британије, тако да је у мају 1857. основана “Краљевска служба за здравље војске”. Најтингејл је привукла велику пажњу јавности. У то време, постала је прва жена у “Краљевском друштву статистичара”.
1860. године отворила је Школу и дом за медицинске сестре у Лондону. Финансирала је школу из својих фондова и, захваљујући успесима током Кримског рата, успела је да нађе додатне финансијере и сакупи више од 50 000 фунти за свој пројекат. Услови школовања су захтевали дисциплиноване девојке високог морала, а држава је требало да обезбеди прави медицински тренинг и вежбе за будуће медицинске сестре. На тај начин, Флоренс је успела да каријеру сестара промени од непожељне професије у високо -поштовано и пожељно занимање, а медицинским сестрама су се придруживале све образованије девојке.
Њене ученице су касније отвориле школе таквог типа у многим земљама. У Београду 1924. године изашла је прва генерација медицинских сестара.
Флоренс Најтингејл је сарађивала са канадским и америчким болницама, упоређујући искуства и податке којима располажу.
Током Кримског рата се разболела од Кримске хеморагијска грознице од које се никада није опоравила. Већ са 38 година јој је све теже било да напушта дом и постајала је све везанија за кревет.
Бринула се о рођацима, комшијама, као и радницима запосленим на породичним имањима. Мада због болести и величине имања, нија могла да буде увек у њиховој близини, организовала је посете лекара онима којима је била потребна медицинска помоћ, писменим путем се информисала о њиховом стању, потребама и лечењу. Сама је неговала мајку и сестру, све до краја њиховог живота и осећала се одговорном за њихово здравље
Иако ју је болест из Кримског рата спречила да се активно бави медицином, није успорила њене напоре да настави свој посао медицинске сестре. Објавила је преко 200 књига, памфлета и извештаја. Њен приручник за обуку медицинских сестрара је постао стандардан уџбеник преведен на више језика. 1874. постала је почасни члан “Америчке асоцијације за статистику”, одликована је” Краљевским Црвеним крстом” и постала је прва жена добитник специјалног одликовања за заслуге у рату.
Флоренц Најтингејл је умрла 13. Августа 1910. у 91-ој години живота у свом дому у Лондону. Њена жеља је била да сахрана буде интимна и скромна, иако је јавност имала велику потребу да јој ода почаст. Поштујући њену последњу жељу породица је одбила јавну сахрану. “ Дама са лампом” почива у Хемпширу.

Флоренс Најтингејл са ученицама

Национални музеј “Florence Nightingale ” на месту некадашње Школе за медицинске сестре приказује преко 2000 артификата из живота “Анђела Крима”.
Прва је написала заклетву намењену медицинским сестрама, с намером да дефинише морални лик медицинске сестре. У заклетви се истиче неопходност живљења у моралном чистунству, како у професионалном, тако и у свакодневном животу, потврђује се правило лат. Примум нон ноцере, као и обавеза чувања професионалне, односно медицинске тајне, те истиче обавеза сарадње с лекаром ради постизања заједничког циља – побољшања здравља болесника. Основа високе моралности лика медицинске сестре је добра стручна оспособљеност и понављање правила сестринске струке. Сестра се обавезује на стално усавршавање и подизање стручности на виши ниво.
Свечано се обавезујем пред Богом и у присуству овог скупа, да ћу провести цео свој живот у моралној чистоти и да ћу се одано бавити својом професијом.
Ја ћу се уздржавати од било каквог неконтролисаног поступка са болесником и нећу свесно применити лек који би га могао оштетити.
Све што је у мојој моћи, учинићу, да побољшам ниво своје професије и држаћу у тајности све личне информације које сам сазнала и све поверљиве информације које дознајем приликом обављања мог посла.