Након годину дана од проглашења пандемије Covid 19, лекари широм света који су укључени у лечење оболелих, суочени су и даље са изазовима које овај вирус носи. Да последице овог вируса не личе на друге вирусне инфекције са којима су се сусретали, слажу се сви стручњаци.
Како доцент др Небојша Марић, специјалиста грудне хирургије и сарадник Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу истиче, најчешћа компликација инфекцијом Covid 19 је пнеумонија. А да је реч о подмуклој болести, говори и чињеница да респираторни симптоми код пацијената нису толико изражени.
– Пнеумонија је обично обострана и захвата доње режњеве плућа. Хистопатолошки налаз тешко оболелих потврђује постојање тромбозе у плућним крвним судовима и утврђено је оштећење алвеола и деструкција пнеумоцита. Респираторни проблеми су прикривени тако да оштећење плућа може постати озбиљније пре него што се испоље клиничке манифестације – каже др Небојша Марић.
Сув кашаљ, повремени бол у грудном кошу или тегобе у виду свраба у средогруђу су најчешћи. Како др Небојша Марић појашњава, додатна компликација упале плућа као последице ковида је појава пнеумоторакса, односно ваздуха у плеуралним шупљинама.
– Јако је битно да се пацијенти правовремено обрате лекару и да се не лече по саветима или интернет препорукама. Лабораторијске анализе, клинички прегледи и радиографија плућа неопходни су за процену и план лечења. Пацијентима са вишедневном температуром и лошим лабораторијским налазима и сатурацијом, саветује се болничко лечење, због могућности изненадног погоршања и зависности од кисеоника или потребе за респиратором – каже др Марић.
Када је пацијент хоспитализован, лечење мора да буде пажљиво планирано. Ово се односи и на пласирање торакалног дрена, операцију или стављање пацијента на респиратор, али и на примену антибиотика, аналгетика и кисеоника.
– Опоравак је спор и са могућностима повремених погоршања. Најбоља процена да је инфекција санирана постиже се провером плућне функције након три недеље по завршетку симптома уз лабораторијске анализе крви и контролни рендген плућа – закључује др Небојша Марић.
Доцент др Небојша Марић, начелник је Кабинета за грудну хирургију Војно–медицинске академије (ВМА). Први је грудни хирург на нашим просторима који је применио видео асистирану торакоскопску процедуру за операције плућа (VATS). Ова метода га је 2017. године довела у жижу српске јавности када је на ВМА, пацијенткињи са карциномом плућа кроз рез од само три центиметра извадио цело плућно крило. Осим са Општом болницом „Др Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу, сарађује и са бројним приватним клиникама.
Лекари се слажу да имамо посла са опасним вирусом
Лекари широм света који се налазе у првим редовима борбе против Ковида, огорчени што и након годину дана постоје они који не схватају озбиљност болести, почели су на друштвеним мрежама да објављују колико је вирус опасан.
Сарајевски доктор Драган Стевановић, недавно је на Фејсбуку објавио снимке плућа једног од хоспитализованих пацијената који је завршио на ковид одељењу. Како је др Стевановић објаснио, реч је о младом, до тада здравом човеку, непушачу, чија су плућа страдала због инфекције корона вирусом.
– За оне који не знају, здрав је црни део плућа – објаснио је др Драган Стевановић.
Хирург из Тексаса др Британи Бенкхед – Кендал, након што је учествовала у лечењу на хиљаде оболелих од Covid 19, изјавила је да плућа пацијената који су се борили са вирусом корона изгледају лошије од било које врсте пушачких плућа које је до тада видела. Своје тврдње поткрепила је рендгенским снимцима.
Професор др Харис Хусеинагић из Тузле, на свој Youtube канал поставио је неколико снимака како изгледају плућа пацијента оболелог од Covid -19.