14. јуна се обележава Светски дан добровољних даваоца крви.
Крв је у пракси увек неопходна. Поред потребе у случају хитних интервенција, крв је неопходна и током редовних третмана и процедура. Донирањем крви омогућава се спашавање и продужење живота, као и омогућавање комплекснијих медицинских и хируршких процедура.
За обележавање Светског дана добровољних давалаца крви одабран је 14. јун из посебног разлога: на овај дан, 1868. године рођен је славни аустријски научник др Карл Ландштајнер, чије је откриће АБО система крвних група овенчано Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1930. године. Неизмерна захвалност свим добровољним даваоцима крви за њихов племенити чин давалаштва, представља носећу идеју обележавања овог датума.
Са друге стране, подизање свести грађана о важности добровољног давања крви, о начинима на које се оно остварује, као и укупној улози трансфузиологије у здравственом систему једног друштва, додатни су циљеви којима се тежи.
Први давалац крви у Србији био је Будимир Гајић, из Белановице код Љига. На предлог др Николе Крстића, хирурга из Београда и солунског борца, Будимир Гајић борац са прве линији фронта, у пољској болници у околини Солуна, крајем 1916. године као добровољац први се јавља и даје крв за непознатог рањеника. Следећег јутра одбио је понуђену поштеду и са својим саборцима отишао у нову борбу.
Како се после II светског рата развијала трансфузиолошка служба у Србији, тако је педесетих година XX века започела сарадња на промоцији, регрутовању и задржавању давалаца крви трансфузиолошких служби и Црвеног крста која траје и данас.
Да би се обезбедиле сталне залихе крви неопходне су редовне донације добровољних даваоца. Ове године, Светски дан добровољних давалаца крви обележава се под слоганом: „Дај крв. Нека свако срце куца“.
Како постати добровољни давалац крви?
Укупно, поступак давања крви са придруженим медицинским и административним процедурама траје око 30 минута. Заинтересована лица попуњавају упитник за даваоце, обављају регистрацију, затим им се одређује ниво хемоглобина и следи лекарски преглед, након чега ће лекар одредити да ли ће особа тог дана дати крв.
Крв се даје из вене на прегибу лакта, при чему се користи стерилан прибор за једнократну употребу, а након обављеног давања крви, даваоци могу да се послуже оброком захвалности. Корист која се постиже давањем крви је вишеструка – из дате јединице крви одвајањем еритроцита, тромбоцита и крвне плазме, постиже се корист за најмање једну особу која ће неке од крвних продуката примити, док је најчешћи случај да то буде три и више особа.
Детаљне информације о процедурама давања крви, предусловима за даваоце, локацијама где се може дати крв, као и бројним другим релевантним аспектима добровољног давалаштва, доступне су на интернет страници Института за трансфузију крви Србије.
Честитамо свим добровољним даваоцима овај празник, а грађане позивамо да се одазову организованим акцијама добровољног давања крви.