Дијабетес је хронична болест која узима све више маха и практично поприма карактер пандемије. У Србији сваке године оболи око 3.000 људи, а нарочито неповољан податак је да је у нашој земљи ова болест по стопи морталитета на петом месту – упозорава др Олгица Станић Бугарчић, интерниста ендокринолог Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу. Како наглашава, дијабетес често буде непрепознат, а у моменту дијагнозе већ су присутне компликације, некада и око 50 одсто.
Дијабетес настаје уколико организам не производи довољно инсулина, хормона који регулише метаболизам шећера или ако инсулин неадекватно реагује. А некада је то комбинација ова два фактора. Недостатак инсулина за последицу има оштећење скоро свих органа у телу, а највише страдају бубрези, срце, мозак, екстремитети, очи … Нарочито неповољно је да ова болест оставља велику стопу инвалидитета и висок проценат смртних исхода. У зависности од типа дијабетеса, разликују се и симптоми.
– Дијабетес типа 1 који се најчешће јавља код младих, карактерише потпуно одсуство инсулина. Симптоми могу брзо да се десе и они већ указују на велики метаболички поремећај. Дијабетес типа 2 јавља се код популације изнад 35 година, а симптоми могу да буду непримећени. Дуго трају, па се развијају компликације, док се дијабетес сасвим случајно не дијагностикује или приликом контроле због неких других болести или када болест узнапредује – наводи др Олгица Станић Бугарчић.
Од дијабетеса типа 1, нажалост, обољевају и деца, а терапија подразумева увођење инсулина од самог почетка болести. Дијабетес типа 2 може да се јави код особа које имају генетске предиспозиције, а нарочито неповољан утицај на појаву ове болести има и савремени начин живота, а то је смањена физичка активност, обиље брзе хране која доводи до гојазности, те је тако у основи гојазност и инсулинска резистенција. Поред дијабетеса типа 1 и типа 2, постоји и гестацијски дијабетес који се јавља у трудноћи.
– Инсулинска резистенција је отпорност ћелија на дејство инсулина. Ово значи да организам има довољно инсулина, али он не може да делује због повећане запремине ћелија због чега се у организму нагомилава вишак инсулина. Тај инсулин неадекватно делује и због тога се јавља поремећај у метаболизму ћелија. За тип 1 од почетка уводимо инсулин, док је код типа 2 у почетку терапија таблетама које се могу употребљавати док је шећер добро регулисан – објашњава др Олгица Станић Бугарчић.
Ниједна терапија није ефикасна уколико је пацијент недисциплинован и не придржава се посебног дијететског режима и физичке активности. Како др Станић Бугарчић наглашава, у исхрани дијабетичара нема великих ограничења, важно је избацити шећере, а производе од белог брашна кориговати на најмању могућу меру. У исхрани су дозвољени протеини, месо, салате, сезонско воће, киселе јабуке, наранџе, киви, грејпфрут, малине, јагоде … Поред белог хлеба, не саветује се ни воће које има висок гликемијски индекс.
Посебан опрез за оне који у породици имају дијабетичаре
Као најчешћи симптом дијабетеса који пацијенти пријављују су појачана жеђ, чешће мокрење нарочито ноћу, јавља се губитак телесне тежине, умор, поремећај вида и осећај мравињања у потколеницама, нарочито у стопалима. Они који у својој породичној анамнези имају појаву дијабетеса, потребно је да се чешће контролишу.
Дијабетичари лакше обољевају од Ковида
У досадашњем искуству показало се да особе са дијабетесом лакше обољевају од Ковид инфекције, а њихова клиничка слика је тежа. Како др Станић Бугарчић истиче, у пракси се показало да је пацијентима који до тада нису имали инсулин у терапији, морао да буде уведен, док су онима који су већ на терапији инсулином дозе морале да буду повећаване. Такође, смртност код особа са дијабетесом оболелих од Ковида била је већа у односу на друге.