Према дефиницији Светске здравствене организације пушење је први и највећи појединачни фактор болести, инвалидности и превремене смртности. Пушење се више не сматра навиком већ болешћу зависности која узрокује бројна друга физичка обољења. На првом месту то су обољења бронхија и плућа јер је респираторни систем директно изложен дуванском диму, истиче др Гордана Радаковић, интерниста кардиолог, шеф Одсека коронарне јединице Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац, и додаје да одмах иза респираторног система пушење има највећи утицај на кардиоваскуларни систем.
Дувански дим из околине је комбинација дима из запаљене цигарете и дима који издахну пушачи, садржи преко 7000 хемијских састојака, од којих је неколико стотина токсично, а за око 70 је доказано да су канцерогени. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Токсини из дуванског дима оштећују крвне ћелије и унутрашњост крвних судова чиме се започиње и поспешује процес атеросклерозе током којег долази до стварања плакова у крвним судовима.
– Плакови су накупине масти, везива и калцијума који доводе до њиховог сужења и зачепљења. То сужење крвних судова поспешује недовољни доток крви у поједине делове срца и мозга, те се може развити мождани или срчани удар, који се може завршити смртним исходом. Пушење повећава ниво фибрина (фактора згрушавања крви) који се хвата за плакове и на тај начин додатно сужава крвне судове. Пушење, такође, повећава крвни притисак, који поспешује убрзану атеросклерозу. Процењено је да атеросклеротске плакове можданих крвних судова има 70 одсто пушача, а око 23 одсто има промене на великим судовима врата (каротидама) кроз које крв долази до мозга. Ризик атеросклерозе је сразмеран броју попушених цигарета на дан, а након престанка пушења знатно се смањује током 1-2 године, но остаје и даље нешто већи него у особа које нису никад пушиле. Пушење је само по себи довољно штетно, а уколико је удружено са другим факторима ризика – повишен ниво холестерола, гојазност, лоша исхрана, физичка неактивност и друго, ризик за појаву кардиоваскуларних болести се додатно повећава – објашњава др Гордана Радаковић.
Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења. Како др Радаковић наводи, подаци који се односе на обољевање становника Шапца од кардиоваскуларних болести повезаних са пушењем се не разликују од оних који су заступљени у Србији. Најчешћи узроци смрти становништва Мачванског округа су болести кардиоваскуларног система, чак 45 одсто, а од тога око 20 одсто је узроковано дуванским димом и пасивним пушењем.
– Већи проценат пушача дуванских производа је забележен код мушкараца (око 35 одсто) него код жена (око 30 одсто). Највећи проценат пушача је у старосној групи 45-55 година и износи око 40 одсто. Не треба занемарити и утицај пасивног или боље речено принудног пушења које подразумева удисање дуванског дима од стране особе непушача, а која се налази у просторији у којој се пуши. Последице пасивног пушења нарочито су изражене код деце родитеља пушача, узрокује бројне здравствене проблеме, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције; код одраслих узрокује, између осталих здравствених проблема, и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа. Према подацима из 2017. године број новооболелих од акутног коронарног синдрома међу мушкарцима је око 170 на 100000 становника, док је међу женама око 80 на 100000. Сматра се да око 20 одсто свих акутних коронарних синдрома настаје као последица пушења. Својим негативним дејством на кардиоваскуларни систем пушење значајно погоршава све болести у склопу истог. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16-те године живота, а расте са годинама – упозорава др Радаковић.
Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превентибилних смрти и болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је 1988. године прогласила 31. мај Светским даном без дувана.
Ко је угроженији: жене или мушкарци?
– Постоје извесна истраживања која говоре да су жене подложније токсичком дејству пушења од мушкараца. Код њих се оштећење плућа због пушења појављује раније него код мушкараца, а за то је потребно и мање цигарета. Укупно гледано, код оба пола су констатована слична оштећења плућа. Али када су анализирани млађи испитаници, они испод 60 година, као и они који су нешто мање пушили, испоставило се да су жене озбиљније оболеле и да им плућа слабије функционишу него код мушкараца истих година и пушачких навика. Претпоставља се да би разлика у штетности пушења код мушкараца и жена могла да се припише анатомским разлозима. Жене имају уже ваздушне путеве него мушкарци, што сваку цигарету чини потенцијално опаснијом. Битно је истаћи да су жене нешто отпорније настанку атеросклеротских промена на крвним судовима захваљујући протективном учинку хормона естрогена до менопаузе. Међутим, у менопаузи то протективно дејство се губи.
Пушење у трудноћи утиче на бебин раст и развој
Завод за јавно здравље Шабац са Општом болницом спровео је истраживање које је показало да 41 одсто жена у тренутку зачећа пуши цигарете док их је само 4 процента оставило дувански дим у току трудноће. Када пушите у трудноћи, токсини из дувана доспевају у крвоток, који је бебин једини извор кисеоника и хранљивих материја. Мањак кисеоника који беба добија може да има велики утицај на бебин раст и развој. Стога је од изузетног значаја престанак пушења, како активног, тако и пасивног.
Престанак пушења је најважнија мера за очување здравља
Већ након осам сати организам се много боље снабдева кисеоником, након само дан-два долази до побољшања чула мириса и укуса, а после 48 сати од престанка пушења побољшавају се показатељи везани за згрушавање крви, односно ризик настанка угрушка. Након две недеље знатно се поправља и функција плућа. Може да се догоди да имате чешће нападе кашљања, него што је то раније био случај, а разлог за то су плућа која почињу да се чисте. Осим тога, након месец дана знатно је ојачан и имуни систем и долази до регулације сна. Ризик од појаве срчаних обољења је буквално преполовљен у односу на пушаче годину дана након престанка пушења, а након 5 година ризик од можданог удара је исти као код непушача. Практично дупло је смањен и ризик од појаве карцинома плућа. 15 година након престанка пушења, ризик од појаве срчаних обољења (укључујући срчани удар) и преране смрти је исти као код особа које никада нису пушиле. Стога је прекид пушења неприкосновено једна од најважнијих заштитних мера у спречавању смртности.