Скоро 95 одсто деце у узрасту до три године има равна стопала и она представљају физиолошку појаву. Лечимо их искључиво због болова који се јављају, са могућношћу пројекције бола у колено или кичму. Безболна стопала не треба лечити, она пролазе спонтано. Операција код деце не ради се из естетских разлога, већ само из функционалних, истиче асистент др Нинослав Беговић, дечји ортопед са Института за мајку и дете, и едукатор и сарадник Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу.
По дефиницији, равно стопало је оно стопало код кога је слаб или потпуно одсутан, односно спуштен, унутрашњи уздужни лук стопала (свод). Најчешће је асимптоматско и не треба га лечити. Најпре је потребно направити разлику између два основна типа стопала од чега зависи како ће деца даље бити третирана. Тако разликујемо флексибилна (мека) и ригидна (крута) равна стопала. Флексибилна су чешћа и настају углавном због генерализоване лабавости лигамената, па их је лакше разликовати од крутих.
– Постоје два једноставна теста којима се прави разлика између два основна типа стопала. Jackov тест се изводи тако што се детету док стоји на чврстој подлози подигне палац. Уколико при подизању палца дође до подизања унутрашњег свода стопала, тест је позитиван. Тест подизања пете се изводи посматрањем детета које је окренуто леђима ка вама док стоји скупљених ногу. Од детета се затражи да се подигне на прсте. При подизању на прсте, пета која је док дете стоји била у страну, постепено се исправља. Овакав налаз представља позитиван тест. Ако су оба теста позитивна, са сигурношћу можемо тврдити да се ради о флексибилним равним стопалима – објашњава др Нинослав Беговић.
Када се докаже да су равна стопала флексибилна (мека и лабава), није потребно даље испитивање и лечење. С друге стране, ригидна (крута) равна стопала увек се лече, углавном хируршки. Бол је једина индикација за лечење код деце, никако из естетских разлога. А лечење, како др Беговић наводи, започиње ортопедским ципелама са улошцима и физикалном терапијом обезбољавања. Потом следе хируршке процедуре на меким ткивима, а после седме године старости и на костима. Лечење болног стопала треба започети чим се појаве тегобе, када се претходно искључе други узроци бола.
– У последњих неколико година на Институту примењујемо минимално инвазивну хируршку процедуру за лечење болних стопала. Примењује се код деце после пуних седам година, ради се искључиво у анестезији (општој или регионалној у зависности од узраста детета), подразумева пласирање завртња у петну кост. Интервенција је кратка, минимално инвазивна и врло ефикасна, захтева једнодневни боравак у болници, ослонац на ногу већ после 48 сати а нормалан ход после седам дана, кад зарасте рана. Први резултати обезбољавања постижу се већ после две недеље, шраф остаје у кости углавном до завршетка раста, или дуже – објашњава др Нинослав Беговић.